Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, istakao je tokom plenarne sednice Parlamentarne skupštine NATO-a u Dejtonu da diplomatija ne sme biti poslednja opcija za rešavanje sukoba, već da treba da bude ključni instrument u njihovom rešavanju. Ovo posebno važi u situacijama kada se čini da su razlike naprosto nepremostive. Njegovo obraćanje usmereno je na važnost lekcija koje se mogu izvući iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, skoro tri decenije nakon što je potpisan.
Milatović je govorio o razarajućem ratu u Bosni i Hercegovini, naglašavajući da je mir mogao biti postignut mnogo ranije, čak i 1992. godine, ukoliko bi politički lideri tada pokazali veće razumevanje i odgovornost. Naglasio je da se mudrost, dalekovidost i pravi osećaj odgovornosti od ključne važnosti u teškim vremenima. On veruje da su lideri tog perioda mogli preveniirati rat ukoliko bi uložili više napora za postizanje dogovora na miran način.
S obzirom na aktuelne probleme u regionu, predsednik je pozvao na snažniju međunarodnu saradnju i angažman. Poseban fokus stavio je na ulogu NATO-a kao važne institucije u očuvanju mira i stabilnosti, a istovremeno ohrabrio članice da se aktivno uključe u preventivne mere koje bi sprečile nove sukobe.
Milatović je ukazao na to da se trenutni izazovi ne mogu zanemariti. Stalni napori da se osigura politička i bezbednosna stabilnost u regionu su neophodni, jer se i dalje susrećemo sa tenzijama koje mogu eskalirati bez adekvatnog odgovora. U tom kontekstu, apel je uperen prema međunarodnoj zajednici da se, umesto jednostavnog reagovanja na krize, preduzmu preventivne mere i podstaknu dijalozi među različitim grupama i državama.
Napomenuo je i značaj obrazovanja i informisanja mladih generacija o istoriji i vrednostima demokratije, kako bi se prevenirale tenzije i sukobi. Takođe, ukoliko se ne postigne sporazum i dijalog, posledice mogu biti dugotrajne i razarajuće, slično onome što se desilo u Bosni i Hercegovini tokom 1990-ih.
U svom izlaganju, Milatović je istakao dodatnu važnost očuvanja ljudskih prava i jačanja vladavine prava u svim društvima. Ukoliko društva ne budu u mogućnosti da osiguraju osnovna ljudska prava, uključujući slobodu govora i prava manjina, stabilnost i mir će biti ugroženi. Stoga, međunarodna zajednica treba da osigura da su prava svih pojedinaca zaštićena, a da se svi građani osećaju uključeno, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
Milatović je, takođe, upozorio na opasnosti nacionalizma i ekstremizma koji se mogu pojaviti u društvima koja su podložna tenzijama. S obzirom na to da se istorijske rane još uvek osećaju, važno je raditi na pomirenju i razumevanju među različitim grupama. Cilj treba da bude izgradnja zajedničke budućnosti, zasnovane na poštovanju i dijalogu.
Na kraju, lider Crne Gore izrazio je nadu da međunarodna zajednica može pronaći zajednički jezik i rešenja za izazove koji nas muče. Kroz dijalog, razumevanje i saradnju, postoji mogućnost da se izgrade trajni mir i stabilnost u regionu, a sve to uz aktivnu podršku i ulogu NATO-a kao garant mira.
Milatović je zaključio da je od suštinskog značaja suočiti se sa prošlošću, izvući pouke i raditi na izgradnji boljeg i mirnijeg društva, kako bi buduće generacije mogle živeti u harmoničnijem i stabilnijem okruženju. Njegova poruka je jasna: diplomacija treba da bude prvo rešenje, a ne poslednje utočište.
