Krajem 2024. godine, dinarska štednja stanovništva dostigla je rekordni nivo od 191,2 milijarde dinara, što predstavlja značajan skok od 30,1 milijardi dinara ili 18,7 odsto u drugoj polovini godine. Ovi podaci, koje je objavila Narodna banka Srbije, ukazuju na to da je dinarska štednja tokom 2024. godine ostvarila godišnji rast od 53,3 milijarde dinara, što je povećanje od 38,6 odsto. Pored prisutne globalne neizvesnosti, ovaj rast se može pripisati dobrim makroekonomskim pokazateljima, uključujući finansijsku stabilnost i stabilan kurs dinara prema evru.
Analize pokazuju da je u prethodnih 12 godina dinarska štednja bila isplativija od devizne, kako u kratkom, tako i u dugom roku. Visoke kamatne stope na dinarsku štednju, koje su bile više nego one na deviznu štednju, kao i neoporezivanje prihoda od kamate na dinarsku štednju, doprineli su ovom povećanju isplativosti. U poslednjih pet godina, Srbije se suočila s različitim svetskim krizama, ali su pravovremene mere monetarne i fiskalne politike omogućile očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti.
Dinarska štednja je porasla skoro 11 puta u poslednjih 12 godina, a njen udeo u ukupnoj štednji povećao se sa 1,87 odsto u decembru 2012. godine na 9,60 odsto do kraja 2024. godine. U drugoj polovini 2024. godine, najsnažniji rast štednje zabeležen je kod štednih uloga sa ročnošću od šest do dvanaest meseci, dok je do smanjenja došlo kod štednje sa ročnosti od jedne do dve godine.
S druge strane, devizna štednja skoro se udvostručila u istom periodu, sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 15,4 milijarde evra krajem 2024. godine. Iako je došlo do rasta devizne štednje tokom 2024. godine, ona nije dostigla iste stope rasta kao dinarska štednja. Analiza pokazuje da su štediši koji su uloženi u domaću valutu ostvarili veće prinose u odnosu na one koji su štedeli u evrima.
Zaštita domaće štednje podržana je višim kamatnim stopama i merama Narodne banke Srbije. Prema istraživanjima, štediše koje su uložile 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja bi dobile gotovo 48.000 dinara više nego oni koji su štedeli u evrima. Ove informacije naglašavaju prednost dinarske štednje u odgovoru na ekonomske izazove.
U međuvremenu, inflacija u Srbiji je zabeležila opadajuću tendenciju od aprila 2023. godine, doprinoseći stabilnosti kupovne moći stanovištva. U decembru 2024. godine, inflacija iznosila je 4,3 odsto, što je značajno ispod nivoa iz marta 2023. godine, kada je inflacija dostigla svoj vrhunac. Stabilnost kursa dinara prema evru takođe je očuvana tokom 2024. godine, uz intervencije Narodne banke.
Osim ekonomskih pokazatelja, izveštaji pokazuju značajno smanjenje problema s kreditima, gde je učešće problematičnih kredita smanjeno na 2,7 odsto. Ovo ukazuje na poboljšano upravljanje rizicima u finansijskom sektoru.
U tom kontekstu, međunarodna agencija Standard & Poor’s je povećala kreditni rejting Srbije na nivo BBB–, što označava istorijski trenutak za zemlju i svrstava je među zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Odluka o povećanju rejtinga rezultat je realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, povećanih deviznih rezervi, kao i smanjenja javnog duga.
Sve ove pozitivne indikacije sugerišu da su mere koje je preduzela Narodna banka Srbije, kako u monetarnoj, tako i u fiskalnoj politici, dale pozitivne rezultate. U budućnosti, podrška dinarskoj štednji i dalje će biti prioritet, a analize isplativosti će nastaviti da igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih politika.
