Film „Đavo u belom gradu“ se ponovo nalazi u pretprodukciji, a temelji se na publicističkoj knjizi američkog autora Erika Larsona. Ova knjiga istražuje istinitu priču o H. H. Holmsu, jednom od prvih serijskih ubica u SAD-u. Producenti ovog filmskog projekta su poznati glumac Leonardo Dikaprio i renomirani reditelj Martin Skorseze, što dodatno povećava interesovanje za ovaj film.
Priča o H. H. Holmsu se odvija u Čikagu tokom 1890-ih godina. Holms je bio poznat po svojoj brutalnosti i domišljatosti, te se veruje da je mučio i ubio desetine žrtava. Njegovo „Zamku ubistava“, koji je zapravo bio kompleks hotela s brojnim tajnim prolazima i opasnim zamkama, postalo je mesto straha i misterija. U ovom kompleksu, koji je izgrađen uoči Svetske izložbe 1893. godine, Holms je svoje žrtve dovodio u zamku, gde su nestajali bez traga.
Film „Đavo u belom gradu“ je još uvek u ranoj fazi produkcije i nitko od uključenih aktera nije predstavio konačni scenario. Pored Dikapria i Skorsezea, u produkciji učestvuju i Stejsi Šer, Rik Jorn i Dženifer Dejvison. Ovi producenti imaju bogato iskustvo u filmskoj industriji, što daje dodatnu nadu da će film biti kvalitetan i efektan.
Leonardo Dikaprio je prvi put stekao prava na Larsonovu knjigu 2010. godine. Njegova želja da ovu priču adaptira za ekran pokazuje njegovu sklonost prema složenim i mračnim temama kako u filmovima, tako i u stvarnom životu. Skorseze se priključio projektu 2015. godine, u trenutku kada je njihova saradnja postigla uspeh sa filmom „Vuk sa Volstrita“. Ova dva umetnika su već radili zajedno na nekoliko značajnih filmova, uključujući „Ubistva pod cvetnim mesecom“, „Zatvoreno ostrvo“, „Dvostruka igra“, „Avijatičar“ i „Bande Njujorka“. Njihova dosadašnja saradnja ukazuje na to da će i „Đavo u belom gradu“ biti značajan projekat.
Holms, kao lik, je inspirisao mnoge priče, dokumentarce i serije, te su njegova dela i dalje predmet analize i istraživanja. Njegova zločinačka karijera je postala inspiracija za mnoge umetnike i pisce, a sam po sebi nosi elemente horora i misterije. U Čikagu, gde se odvijala njegova aktivnost, a koji je tada bio centar inovacija i kulturnog razvoja, Holms je uspeo da prikrije svoje zločine usred sveopšteg uzbuđenja vezanog za Svetsku izložbu. Ova kontradikcija između napretka i brutalnosti daje posebnu težinu priči koju film teži da ispriča.
Misterija koja okružuje Holmsovu ličnost i zločine, kao i način na koji je uspeo da izbegne zakone svoje epohe, privlači pažnju i izaziva fascinaciju. Gledajući unazad, današnja publika može uspostaviti vezu sa temama koje film istražuje, poput prirode zla, moći manipulacije i tame ljudske psihe.
Očekivanja su velika, a mnogi fanovi kako Larsona, tako i filmskog stvaralaštva Skorsezea i Dikapria, sa radošću iščekuju dodatne informacije o ovom projektu. Pitanje koje se postavlja je da li će „Đavo u belom gradu“ uspeti da zadrži autentičnost i dubinu izvorne priče, dok istovremeno privlači širu publiku svojim filmskim izrazom. U svakom slučaju, ovo delo predstavlja još jedan pokušaj na prikazivanju mračnih i tragičnih aspekata ljudske prirode i njihove posledice u društvu. Dizajniran da bude više od običnog biografskog filma, „Đavo u belom gradu“ ima potencijal da postane značajna filmska adaptacija, koja će istražiti ne samo Holmsovu priču, već i šire teme koje se tiču ljudskog iskustva.
