Glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom, Besnik Bisljimi, izjavio je nakon današnje runde dijaloga u Briselu da je delegacija Beograda insistirala na sprovođenju dela sporazuma o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO), dok je Priština tražila da se osnovni sporazum sprovede u celosti, naročito kada je reč o pitanju nestalih lica. Ova razmena stavova odvija se u kontekstu složenih pregovora između Srbije i Kosova, koji su od ključnog značaja za stabilnost u regionu.
Bisljimi je napomenuo da je ideja bila da se najpre postigne napredak u formiranju zajedničke komisije za nestale osobe, a da se zatim održi sastanak na kojem bi Beograd i Priština dogovorili konkretne predloge. Međutim, kako je naveo, osnivanje komisije za nestala lica nije postignuto, a postoji sumnja da je Beograd „verovatno odustao“ od sporazuma zaključenog krajem decembra prošle godine.
Bisljimi je dalje istakao da je Priština ponudila tri predloga, ali da je Beograd insistirao na prvom koraku koji se tiče Zajednice srpskih opština. On je dodao da je tim postupkom Beograd pokazao da se „povukao iz osnovnog sporazuma“ ili da „odbija da razgovara o osnovnom sporazumu“. Ovo dodatno komplikuje pregovarački proces i budi sumnje u volju Beograda za postizanjem sveobuhvatnog rešenja.
Sa druge strane, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, komentarisao je da je delegacija Beograda na svim sastancima tokom današnje runde dijaloga insistirala na hitnom formiranju ZSO. Petković je izrazio zabrinutost da Priština pokazuje nes interesovanje za ZSO i da Bisljimi nije mogao da odgovori na pitanje o prihvatanju evropskog nacrta statuta ZSO.
Tema nestalih lica takođe je bila predmet razgovora, a delegacija Beograda je jasno stavila do znanja da je opredeljena da se to pitanje reši. Petković je istakao važnost ovog pitanja, kako za porodice nestalih, tako i za dalji napredak dijaloga između dve strane. Usmeravanje pažnje na pitanje nestalih osoba može doprineti izgradnji poverenja i boljem razumevanju među zajednicama.
U kontekstu sveukupnog dijaloga, naglašeno je da se mora raditi na pronalaženju rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane. Sporazum o ZSO je za Beograd ključan, jer bi omogućio veću autonomiju srpskim opštinama na Kosovu, dok Priština insistira na implementaciji drugih aspekata sporazuma, kao što su pitanja pravde, bezbednosti i ekonomije.
Međunarodna zajednica takođe prati razvoj situacije s posebnim interesovanjem, jer je stabilnost Balkana od suštinskog značaja za mir u celom regionu. Posmatrači smatraju da je nužno da se obe strane angažuju na pronalaženju kompromisnog rešenja kako bi se dijalog nastavio u konstruktivnom smeru.
Kako pregovori napreduju, očekuje se da će sledeći sastanci u Briselu doneti dodatne predloge i eventualne dogovore koji bi mogli olakšati proces. Međutim, Ključni izazov ostaje usaglašavanje stavova o ZSO i o predmetima koji se tiču prošlosti, kao što su nestala lica i ratne rane.
Završno, trenutni dijalog između Beograda i Prištine i dalje je izazovan, sa jasnim razlikama u pristupima i očekivanjima. Kako bi se postigao napredak, potrebno je više međusobnog razumevanja i spremnosti na kompromis. Postizanje dogovora zahteva vreme, ali i usmeravanje na ključna pitanja koja su bila predmet nesuglasica u prethodnim razgovorima.
