Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka iz centralne Kine sugeriše da bi ljudska vrsta mogla biti starija nego što se prethodno pretpostavljalo. Nova analiza ovog arheološkog nalaza, objavljena u časopisu Science, ukazuje na to da su se moderni ljudi odvojili od svojih arhaičnih predaka, poput neandertalaca, pre više od milion godina. Ovi nalazi bacaju sumnju na ranije datume koji su se kretali između 500.000 i 700.000 godina.
Paleoantropolog Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji je koautor studije, ističe da je ovo značajna promena koja može preoblikovati naše razumevanje ljudske evolucije. Lobanja, poznata kao „Junsijan 2“, otkrivena je 1990. godine na lokalitetu pored reke Han, koja je pritoka Jangcekjanga. Naučnici su se ranije nadali da lobanje pripadaju ranoj liniji evolucije, poput Homo erectusa. Međutim, paleoantropolog Siđun Ni primetio je da je lobanja previše velika za taj period, što je pokrenulo novi pravac istraživanja.
Ni i njegov tim su pristupili rekonstrukciji lobanje pomoću CT skeniranja i digitalne analize. Ovo im je omogućilo da sastave delove lobanje, dopunjavajući nedostajuće elemente iz druge lobanje, poznate kao „Junsijan 1“. Paleoantropolog Erik Delson iz Američkog muzeja prirodne istorije pohvalio je ovu rekonstrukciju kao „fantastičnu“ i naglasio da prikazuje kombinaciju primitivnih i modernih osobina. Naime, lobanja je niska i dugačka, poput najstarijih članova roda Homo, ali s većim mozgom koji podseća na moderne ljude.
S obzirom na period starosti od milion godina, tim je ovo vreme iskoristio kao referentnu tačku za preoblikovanje stabla ljudske evolucije. Istraživači su došli do zaključka da su Denisovci, poznati kao Homo longi ili „ljudi zmajevi“, odvojeni od modernih ljudi pre oko 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina.
Svante Pabo, poznati genetičar i Nobelov laureat zadužen za otkriće ukrštanja između drevnih ljudskih vrsta, naglasio je da bi otkriće DNK ili proteina iz lobanje moglo dodatno rasvetliti njen odnos sa ostatkom čovečanstva. Međutim, rekao je da trenutne informacije iz morfologije ne pružaju dovoljno podataka za pouzdano utvrđivanje veza između različitih grupa.
Stringer i Ni su izjavili da je lobanja prestara za DNK analize, i da bez dodatnih fosila neće moći da potvrde da li je njihova digitalna rekonstrukcija savršena ili ne. Oni se nadaju da će nova lobanja pronađena 2022. godine na istom mestu pružiti više informacija. Stringer je zaključio da neki istraživači mogu biti skeptični prema ovim dubokim datumima razlike, ali ako je lobanja Junsian zaista rani član ljudske evolucije, to značajno pomera minimalnu starost ljudske vrste za najmanje milion godina.
Ovi nalazi preispituju mnoge aspekte naše evolucijske istorije i mogu imati dalekosežne posledice po razumevanje naše prošlosti. U svetlu novih dokaza, istraživači se fokusiraju na dublje istraživanje ovih drevnih lobanja kako bi razjasnili složenu mrežu odnosa između različitih ljudskih vrsta i njihovih predaka. Takvi napori su ključni za razumevanje kako su se moderni ljudi razvijali i kako su se razne grane ljudske evolucije ispreplele tokom miliona godina. Kombinacija tradicionalnih metoda i modernih tehnika, kao što su digitalne rekonstrukcije, pruža novo svetlo na ovu oblast i može otvoriti vrata novim otkrićima u paleoantropologiji.
