Građani širom evrozone sve više se oslanjaju na moderne tehnologije prilikom plaćanja, dok fizički novac, u obliku kovanica i novčanica, polako gubi značaj. Evrozona beleži rapidan rast korišćenja kartica, mobilnih telefona i aplikacija za plaćanje, što postavlja važna pitanja o budućnosti gotovine i njenom mestu u ekonomiji. Evropska centralna banka (ECB) suočava se s izazovom: kako sačuvati javni novac kada se globalna ekonomija sve više okreće prema bezgotovinskim rešenjima.
U svetlu tih promena, ECB je najavila planove za uvođenje digitalnog evra, koji bi omogućio građanima da koriste elektronsku verziju gotovine. Prema rečima Pjera Čipolonea, člana Izvršnog odbora ECB-a, osnovni cilj ove inicijative je da se očuvaju prednosti fizičkog novca u digitalnom dobu. On naglašava da je važno dopuniti gotovinu digitalnim ekvivalentom, a ne potpuno je zameniti.
Gotovina se može pohvaliti univerzalnom prihvaćenošću, lakoćom korišćenja, pristupačnošću bez bankovnog računa i garantuje privatnost. S druge strane, trenutna digitalna plaćanja najčešće prolaze kroz privatne kompanije koje naplaćuju provizije i prikupljaju podatke o korisnicima. Dodatni problem predstavlja to što veliki deo tih sistema dolazi izvan Evrope, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, čime se povećava rizik od zavisnosti tržišta od stranih rešenja.
U proteklih pet godina, udeo gotovine u plaćanjima unutar evrozone opao je sa 68% na 40% po broju transakcija, dok je po vrednosti taj udeo pao sa 40% na samo 24%. Ako ECB ne reaguje, evropsko tržište će se i dalje oslanjati na privatna i stranih rešenja za plaćanje, što može dovesti do gubitka monetarnog suvereniteta.
Digitalni evro, kako se planira, omogućiće korisnicima pristup javnom novcu u digitalnoj sferi, čak i u situacijama kada su fizičke banke nedostupne, poput nestanka struje. Građani će moći da koriste digitalni evro putem digitalnog novčanika, najverovatnije kombinacijom svojih bankovnih usluga i javnih institucija, a plaćanja će biti trenutačna i bez provizija.
Međutim, postoje i određena ograničenja – na primer, koliko novca pojedinac može držati u digitalnom novčaniku kako bi se sprečilo masovno povlačenje sredstava iz komercijalnih banaka. Takođe, zaštita privatnosti bi bila prioritet, s tim da ECB neće imati mogućnost praćenja pojedinačnih transakcija.
Što se tiče vremenskog okvira, ECB trenutno prolazi kroz pripremnu fazu koja će trajati do oktobra 2025. godine. Nakon toga očekuje se donošenje političke i pravne odluke, dok bi razvoj digitalnog evra mogao potrajati dodatne dve do tri godine. To implicira da bi digitalni evro mogao postati deo svakodnevnog života građana između 2027. i 2029. godine.
Dok se postavlja pitanje o potencijalnoj konkurenciji koju digitalne valute mogu predstaviti američkom dolaru, ECB naglašava da digitalni evro nije zamišljen kao geopolitičko oružje. Čipolone ističe da je svrha ovog alata da unapredi maloprodajna plaćanja i pruži podršku evropskim građanima. U trenutnom globalnom okruženju, dolar i dalje ima prednost zahvaljujući poverenju, veličini tržišta i dugim mrežama koje su uspostavljene tokom godina.
Ipak, uvođenje digitalnog evra može ojačati unutrašnju otpornost evrozone i osigurati budućnost jedinstvene evropske valute. Ova inicijativa se može smatrati značajnim korakom ka prilagođavanju ekonomije sve bržim tehnološkim promenama i potrebama potrošača. Digitalni evro bi predstavljao most između gotovinskog i digitalnog sveta, čime bi se osiguralo da građani i dalje imaju pristup javnom novcu u svim situacijama.
