Detaljna analiza digitalne verzije „Titanika“, kreirane za dokumentarac „Titanik: Digitalna vaskrsnuća“, otkrila je nova saznanja o poslednjim trenucima jednog od najpoznatijih brodova u istoriji, koji je potonuo 1912. godine u Atlantskom okeanu. Ova dokumentarna serija omogućila je bolje razumevanje katastrofe koja je odnela živote više od 1.500 ljudi.
U okviru dokumentarca, stvorena je verna 3D replika broda koja je pokazala razorne posledice sudara sa santom leda. Simulacije su pokazale da su se nakon udara na trupu broda otvorile rupe veličine papira A4, koje su na kraju dovele do potonuća. „Titanik je poslednji preživeli svedok te tragedije i još uvek ima priče koje želi da ispriča,“ izjavio je Parks Stivenson, analitičar specijalizovan za ovu olupinu.
Olupina „Titanika“ nalazi se na dubini od 3.800 metara, a istraživači su koristili podvodne robote da bi je mapirali. Projekat, koji su producirali National Geographic i Atlantic Productions, obuhvata više od 700.000 fotografija snimljenih iz svih uglova, što je omogućilo izradu digitalnog „blizanca“ broda. Ova verzija Titanika prvi put je predstavljena javnosti na kanalu BBC 2023. godine.
Zbog veličine olupine i njene pozicije, prošle ekpedicije su pružale samo parcijalne uvide, dok novi snimak omogućava celokupan pogled na brod. Pramac broda leži uspravno, gotovo kao da nastavlja svoje putovanje, dok je krma gotovo potpuno zgnječena, oštećena prilikom udarca o morsko dno nakon što se brod prelomio.
Jedan od detalja koji je izabran za analizu jeste prozor na kojem je staklo verovatno razbijeno usled kontakta sa ledenim bregom. Ove informacije se poklapaju sa izjavama preživelih putnika, koji su naveli da je led prodro u njihove kabine tokom sudara. Pored toga, istraživači su otkrili i ogromne kotlarnice koje su bile pod pritiskom kada je brod potonuo, kao i otvoreni ventil na krmi, što sugeriše da su inženjeri ostali do samog kraja, pružajući struju i osvetljenje.
„Oni su omogućili da svetla i napajanje ostanu uključeni do samog kraja, kako bi posada imala dovoljno vremena da spusti čamce za spasavanje,“ rekao je Stivenson. Njihovim herojstvom spašeno je mnogo života, iako su svi tragično poginuli.
Nova simulacija pružila je dublje uvide o tome kako je brod potonuo. Korišćenjem detaljnog strukturnog modela i podataka o brzini, pravcu i poziciji broda, istraživači su pokušali da precizno prikažu oštećenja. Profesor Džom-Ki Pajk sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je vodio ovo istraživanje, istakao je da su koristili napredne numeričke algoritme i kompjuterske modele.
Simulacija pokazuje da je udarac u ledeni breg bio relativno blag, ali je ostavio niz manjih rupa duž uskog dela trupa broda. Iako je „Titanik“ bio projektovan da pluta čak i ako četiri vodootporna odeljka budu poplavljena, led je zapravo probio šest odeljaka, što je bilo dovoljno da izazove katstrofu. Rupe su se pojavile na trupu nakon udara, ali se ne vide na samoj olupini jer je taj deo zatrpan sedimentima.
Eksperti objašnjavaju da su te rupe veličine običnog lista papira bile raspoređene duž velikog dela broda. Voda je ulazila postepeno, ali kontinuirano, što je na kraju dovelo do poplave svih odeljaka. „Titanik nam otkriva priče deo po deo. Svaki put ostavlja osećaj da želimo da saznamo još,“ zaključuje Stivenson.
Dok nova tehnologija donosi dragocene uvide o toj kobnoj noći, stručnjacima će biti potrebne godine da analiziraju svaki segment 3D modela u potrazi za dodatnim informacijama o jednom od najpoznatijih brodoloma u istoriji.
