Nemačka je odlučila da do kraja 2027. godine potpuno ukine upotrebu čekova, što predstavlja značajan korak ka digitalizaciji finansijskog sistema u zemlji. Ovu informaciju potvrdila je Bundesbanka (Nemačka centralna banka) u saopštenju koje je objavljeno u sredu.
Odluka o ukidanju čekova ne iznenađuje, s obzirom na to da je upotreba čekova u opadanju već nekoliko godina. Sa razvojem tehnologije i širenjem digitalnih platnih metoda, potrošači i preduzeća sve više prelaze na brže i jednostavnije oblike plaćanja, kao što su internet bankarstvo, mobilne aplikacije i druge elektronske usluge.
Prema podacima iz izveštaja Bundesbanka, korišćenje čekova u Nemačkoj je u drastičnom opadanju. Tokom 2020. godine, evidentirano je samo oko 200 miliona transakcija putem čekova, što je značajan pad u odnosu na prethodne godine. Ovaj trend je takođe reflektan i u drugim evropskim zemljama, gdje se digitalne metode plaćanja sve više afirmišu kao poželjnija opcija.
U saopštenju se naglašava da su jedna od glavnih prednosti digitalizacije brzina i efikasnost. Prilikom svih transakcija putem elektronskih kanala, sredstva se prenose gotovo trenutno, dok čekovi mogu zahtevati više dana da budu u knjiženi. Osim toga, digitalna plaćanja često dolaze sa dodatnim sigurnosnim merama, smanjujući mogućnost prevara i grešaka.
Međutim, ova odluka dolazi i sa izazovima. Mnogi stariji građani, kao i oni koji nisu tehnološki pismeni, mogu se suočiti sa poteškoćama u prilagođavanju novim metodama plaćanja. Mnogi od njih i dalje preferiraju gotovinu ili čekove zbog osećaja sigurnosti koji im pružaju. U nemogućnosti da se snađu u novim tehnologijama, mogu postati isključeni iz finansijskog sistema, što bi moglo dovesti do dodatne marginalizacije.
U tom kontekstu, Bundesbanka je najavila planove za edukaciju građana o novim digitalnim platnim sistemima. Ova inicijativa će uključivati različite obuke i radionice, kako bi se građani upoznali sa načinima korišćenja elektronskih usluga. Takođe, banke će biti podsticane da pruže adekvatnu podršku svojim klijentima, posebno starijim osobama.
Nemačka nije jedina zemlja koja se odlučila na ovaj korak. I druge članice Evropske unije takođe razmatraju slične odluke, naglašavajući važnost digitalizacije kao načina modernizacije svojih ekonomija. Digitalne valute postaju sve prisutnije, i mnoge zemlje istražuju opcije uvođenja centralnih digitalnih valuta kako bi olakšale transakcije i smanjile troškove.
Konverzija ka digitalnom sistemu donosi i određene ekološke koristi. Manje korišćenje papira za čekove može doprineti smanjenju proizvodnje papira i tako smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu. U svetlu globalnih klimatskih promena, ovakve inicijative mogu se smatrati potrebnim korakom ka održivijem razvoju.
Na kraju, iako prenaglašena digitalizacija može izazvati zabrinutost među određenim grupama u društvu, jasno je da je proces neizbežan. Nemačka želi da ostane u okviru globalnih ekonomskih trendova i da unapredi efikasnost svog finansijskog sistema. Zbog toga je odlučila da napusti čekove i pređe na nove, modernije metode plaćanja.
U svetlu svih ovih promena, važno je da se osigura da se svako, bez obzira na uzrast ili ekonomski status, može prilagoditi novoj stvarnosti. Ovakve odluke potencijalno menjaju način na koji se novac koristi i prenosu, a od suštinske je važnosti da se svi korisnici finansijskih usluga osećaju uključeno i obučeno za korišćenje savremenih platnih sistema. To je izazov koji zahteva saradnju između vlade, banaka i zajednice kako bi se osigurala inkluzivnost i pristupačnost u budućem finansijskom okruženju.
