U podnožju planine Maglič prostire se jedinstvena međunarodna zajednica pod nazivom Magličgrad, u kojoj volonteri iz različitih delova sveta žive u skladu sa prirodom. Ova zajednica privlači sve više ljudi koji žele da doprinesu lokalnoj zajednici i steknu nova iskustva. Među njima je i Diego iz Argentine, poznat po nadimku „Grendpa“, što na španskom znači „dedo“.
Diego je krenuo na putovanje iz Argentine, da bi sada, nakon pređenih više od 10.000 kilometara, uživao u lepoti Srbije i radu kao volonter. Prvi put je napustio svoj fabrički posao kako bi se posvetio volonterskom radu, a tokom tri meseca provedena u Srbiji, oseća se kao kod kuće. „Radio sam četiri godine u fabrici, ali nisam se osećao ispunjeno. Želeo sam promenu i priliku da pomognem drugima. Kada sam otkrio volontersku platformu, znao sam da je to moj put“, objašnjava Diego.
Njegov nadimak „Grendpa“ dobio je slučajno tokom početka volonterskog rada, ali danas ga nosi sa ponosom. Ovaj naziv mu, kako kaže, podseća na važnost jednostavnosti i bliskosti među ljudima. Diego ističe da je tokom boravka u Srbiji naučio mnogo o lokalnoj kulturi. „Ljudi ovde su topli, iskreni i puni života. Uvideo sam da je dobrota univerzalni jezik koji svi razumeju. Planiram da se vratim ovde čim budem mogao“, dodaje on sa osmehom.
Zajednica Magličgrad osnovana je pre tri godine zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića. Kroz rad volontera iz celog sveta, uspelo se izgraditi turistička atrakcija koja privlači sve veći broj posetilaca. Miloš objašnjava da je cilj formiranje samoodrživog naselja koje se vraća prirodi. „Zajednica je mesto gde volonteri dolaze da pomažu i uživaju u prirodnim lepotama. Kada stignu, volontiraju oko pet sati dnevno, a ostatak vremena provode u prirodi“, kaže on.
Infrastruktura u Magličgradu obezbeđuje osnovne uslove za boravak volontera, uključujući struju, vodu, internet i toalete. Ono što ovo mesto čini posebnim jeste tradicionalna kuhinja. Hrana se spremati u kotlićima, koristeći plodove koje volonteri sami pronalaze u okolini, kao što su pečurke, divlje zelje i riba. Ovaj oblik zajedničkog života stvara osećaj zajedništva među ljudima i promoviše održivi način života.
Volonteri dolaze iz raznih sektora, ali su najčešće to ekološki aktivisti i ljubitelji prirode. Njihov rad obuhvata različite projekte, od izgradnje staza i kampova do podizanja svesti o važnosti očuvanja prirode. Kroz zajednički rad, oni ne samo da pomažu lokalnoj zajednici, već i uče jedni od drugih, razmenjujući znanja i iskustva.
Osim što volonteri rade na projektima koji poboljšavaju okolinu, oni takođe učestvuju u raznim kulturnim aktivnostima, koje im omogućavaju da se bolje upoznaju sa srpskom kulturom i tradicijom. Svake nedelje organizuju se različite manifestacije, od tradicionalnih koncerata do radionica, gde se razmenjuju veštine i znanja.
Miloš Sretenović naglašava kako je entuzijazam i želja mladih ljudi da pomognu nešto što daje posebnu vrednost ovoj zajednici. „Mislim da su svi mi ovde pronašli novu porodicu i zajedništvo“, zaključuje on.
Na kraju, Magličgrad predstavlja više od običnog volonterskog projekta; to je prostor gde se ljudi spajaju, zajedno rade i stvaraju nešto značajno, uprkos udaljenostima koje ih dele. Ova mala, ali snažna zajednica pokazuje kako volonterski rad može doneti duboke promene i lična ispunjenja.
