U parničnom postupku po tužbi nastavnice istorije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ Tatjane Stevanović protiv roditelja Koste, Miljane i Vladimira Kecmanovića, Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom je naloženo roditeljima da isplate nematerijalnu štetu Tatjani Stevanović. Ovaj slučaj je privukao pažnju javnosti, s obzirom na sve obuhvatnost i značaj pitanja obrazovanja i odgovornosti u školskom sistemu.
Tatjana Stevanović, koja radi kao nastavnik u osnovnoj školi, podnela je tužbu zbog navodnog duševnog bola i povrede ugleda, koji su proizašli iz ponašanja roditelja njenog učenika Koste. Prema informacijama iz postupka, Kosta i njegovi roditelji su je neosnovano optuživali za loše ocene i neadekvatno ponašanje prema njihovom sinu. Stevanović je istakla da su optužbe bile teške i da su značajno uticale na njen lični i profesionalni život.
U obrazloženju presude, sud je naveo da su roditelji prešli granice dozvoljenog kritiziranja i da su njihovi komentari bili neutemeljeni, čime su povredili njen ugled i čast. Takođe se naglašava da u ovom slučaju postoji posebna odgovornost roditelja za ponašanje njihovih potomaka, što se može preslikati na širu sliku obrazovanja u Srbiji. Roditelji i učitelji obično imaju zajednički cilj – dobrobit i obrazovanje dece, ali negativni međusobni odnosi mogu doprineti problemima u školskom sistemu.
Stevanović je nakon izricanja presude izjavila da je zadovoljna odlukom suda. Istakla je da je ovaj slučaj važan ne samo za nju, već i za sve nastavnike koji se suočavaju sa sličnim izazovima. „Ovo je presuda koja pokazuje da se nepravde ne smeju trpeti i da svaki učitelj zaslužuje poštovanje i podršku“, izjavila je.
S druge strane, roditelji Kecmanović, iako razočarani presudom, najavili su da će se apelovati na višim instancama. Njihov advokat je istakao da se ne slaže s odlukom suda, smatrajući da je kritika nastavnika u nekim situacijama opravdana, posebno kada su u pitanju ocene i metodologija učenja. „Verujemo da su roditelji u pravu kada brane svoja deca i bore se za njihovu budućnost“, rekao je advokat.
Ova presuda može otvoriti široku diskusiju o odnosima međusobno, poverenju između roditelja i nastavnika, kao i o granicama u kritici i odgovornosti u obrazovnom sistemu. U mnogim slučajevima, učitelji se suočavaju sa pritiscima i negativnim komentarima, što može značajno uticati na njihovu motivaciju i želju za radom. Rastuća napetost između učitelja i roditelja može dovesti do dodatnih tenzija u obrazovanju, što je situacija koja zahteva pažnju i razmatranje svih strana.
Osim toga, ovaj slučaj može poslužiti kao primer za slične situacije koje se dešavaju širom Srbije. U mnogim školama, nastavnici se često osjećaju nedovoljno podržano od strane društva, a ovakvi incidenti dodatno komplikuju situaciju. Potrebno je uspostaviti bolje komunikacione kanale između učitelja i roditelja, kako bi se izbegli slični nesporazumi i kako bi se očuvala atmosfera poverenja i saradnje.
Na kraju, čini se da je ovaj slučaj samo jedan od mnogih izazova s kojima se suočavaju obrazovne institucije u Srbiji. S obzirom na to da se svet menja, a obrazovni sistem se prilagođava novim zahtevima, potrebno je obezbediti stabilno okruženje kako bi se deca mogla usmeravati ka uspehu. Važno je da svi akteri u obrazovanju, uključujući nastavnike, roditelje i decu, rade zajedno kako bi se postigao zajednički cilj – kvalitetno obrazovanje koje će omogućiti napredak svih članova društva.
