Spasilac Gorske službe spasavanja, Branislav Ćurčin, prisetio se tragičnih događaja iz 2014. godine kada su jedne od najvećih poplava u Srbiji zadesile Obrenovac. Akcija spašavanja počela je 15. maja kada je Sektor za vanredne situacije zatražio pomoć zbog nestanka jednog od njihovih vatrogasaca u bujici. Ćurčin je opisao kako su prvi put stigli na reku Jasenicu, koja je za trenutak porasla sa pola metra na više od 50 metara. Zbog velike količine vode i ozbiljnih opasnosti, prvobitno su ih povukli ka Čačku da bi noću bili prelocirani ka Obrenovcu.
Dolazak u Obrenovac su zapamtili kao trenutak kad su shvatili razmere katastrofe. Pretpostavili su da će sve hitne službe imati radio vezu, ali su se suočili s problemima u komunikaciji. „Kada smo ušli u Obrenovac, tu je već nastala havarija, radio-veza nije funkcionisala,“ rekao je Ćurčin, naglašavajući težak položaj hitnih službi jer su se suočili s haosom na terenu.
Marko Selaković iz Gorske službe spasavanja dodao je da su se vatrogasci, hitna pomoć i drugi timovi našli u situaciji gde nisu mogli da uđu u grad zbog opasnosti. Njihove procedure nisu omogućavale brze reakcije u nepredviđenim okolnostima. S druge strane, spasioci su imali veću autonomiju, pa su odlučili da uđu u grad sa improvizovanim čamcima, što nije uobičajeno za takve situacije.
Kako je vreme prolazilo, spasioci su shvatili važnost obuke za rad u tekućim vodama i počeli su da se pripremaju za slične situacije u budućnosti. „Zato smo po Evropi i svetu počeli da školujemo naše ljude za spasavanje na divljim vodama i poplavama,“ istakao je Ćurčin.
Pilot Nenad Raičević, koji je radio u Helikopterskoj jedinici MUP-a, dodao je da je angažovanje helikoptera počelo dva dana kasnije, 14. maja, kada su dobili poziv za korisne akcije. Ubrzo su bili u vazduhu sa nekoliko helikoptera, među kojima je jedan imao bočnu dizalicu, uređaj koji je posebno koristan za evakuaciju ljudi u hitnim situacijama. Prvi dani su bili posebno teški, kako za posadu helikoptera, tako i za one kojima su pomagali, jer je situacija bila izrazito stresna i svakodnevno su se bili suočeni s opasnostima.
Raičević se prisetio konkretnih akcija, poput evakuacije trudnice koja je hitno morala da se porodi. „Svaka greška mogla je biti kobna,“ naglasio je on, pokazujući kako je bilo važno održati hladnu glavu u takvim okolnostima. Njegovi piloti su se na obuci prilagodili različitim situacijama uključujući i rad sa bočnim dizalicama u otežanim uslovima.
Tokom operacije, bardzo je postojala organizacija sa timovima koji su dolazili iz inostranstva, što je dodatno pomoglo u spašavanju žrtava. Uspeli su da evakuiraju i snabdeju ugrožene ljude hranom, vodom i lekovima. Na osnovu svojih iskustava iz 2014. godine, Gorska služba spasavanja je nastavila sa obukama i modernizacijom opreme.
Danas, Ćurčin veruje da su stekli veću spremnost za buduće poplave i da je operativni sistem efikasniji nego ikad ranije. Spasilačke jedinice su naučile važnu lekciju iz ovih tragičnih događaja i nastoje da budu bolje pripremljene za bilo kakve vanredne situacije koje ih mogu zadesiti.
