Desanka Maksimović, omiljena srpska pesnikinja, rođena je 16. maja 1898. godine u Rabrovici, nedaleko od Valjeva. Porodica se uskoro preselila u Brankovinu, gde je Desanka odrasla. Njen otac Mihailo bio je učitelj. Desanka je završila gimnaziju u Valjevu, a potom je pohađala studije u Beogradu gde je učila svetsku književnost, istoriju i istoriju umetnosti.
Nakon završetka studija, Desanka je radila kao gimnazijski nastavnik i profesor u Obrenovcu, Valjevu, Beogradu i Dubrovniku. Kasnije je predavala u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, gde je ostala do penzionisanja 1953. godine. Tokom okupacije, bila je takođe penzionisana.
Desanka je studirala u Francuskoj dvadesetih godina prošlog veka i dobila stipendiju za usavršavanje od francuske države. U decembru 1959. postala je član Srpske akademije nauka, kasnije i redovna članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kao književnica, Desanka se prvi put pojavila 1920. godine poezijom u časopisu „Misao“. Objavila je pedesetak knjiga, pretežno poezije, ali i prozu, pripovetke, putopise, roman za decu i bajke. Prevodila je poeziju sa ruskog, francuskog, bugarskog, slovenačkog jezika.
Njen stil pisanja bio je čist, jasan, iskren, a teme su bile mladost, priroda, osećanja, ljubav i rodoljublje. Njen jezik bio je topao, blizak i razumljiv većini ljudi. Desanka je stekla veliku popularnost i omiljenost među čitaocima.
Generacije su odrastale uz njene pesme poput „Ne, nemoj mi prići“ ili stihove o „nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“. Desanka Maksimović bila je ne samo cenjena književnica već i posebna ličnost koja je pokazivala visok nivo humanosti i hrabrosti u teškim vremenima.
Za života je dobila brojna priznanja, uključujući najviša državna priznanja Jugoslavije, AVNOJ-a, Srbije, Sedmojulsku nagradu, kao i nagradu UNESKO-a. Međutim, bilo je i priznanja koja je pokušala da izbegne, poput spomenika koji su joj podigli Valjevci za života.
Prva nagrada za njen književni rad dobila je još 1925. godine za pesmu „Strepnja“ na konkursu časopisa „Misao“. Desanka Maksimović preminula je u februaru 1993. godine u svojoj 94. godini.
Desanka Maksimović ostaje upamćena kao voljena srpska pesnikinja čiji su stihovi ostali značajni i duboko ukorenjeni u srpskoj književnosti. Njen doprinos poeziji i književnosti neće biti zaboravljen, a njena dela i dalje će dirati srca čitalaca širom regiona.
