U Briselu su se danas održali razgovori između predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Evropske komisije. Tema sastanka bili su aktuelni aspekti procesa evropskih integracija Srbije, posebno u oblasti poljoprivrede. Ova tema je razmatrana kroz prizmu tri važna poglavlja: Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, i Poglavlje 13 – Ribarstvo.
Na godišnjem sastanku Pododbora za poljoprivredu i ribarstvo između Srbije i Evropske unije, pomoćnica ministra poljoprivrede za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Anja Javor, skrenula je pažnju na globalne izazove koji su dodatno istakli značaj poljoprivredno-prehrambene proizvodnje. Ona je naglasila potrebu za obezbeđivanjem prehrambene sigurnosti i suverenosti, kao i značaj pružanja podrške poljoprivrednim proizvođačima.
U kontekstu sve prolaznih kriza i globalnih ekonomskih izazova, naglašena je važnost održivosti i otpornosti prehrambenog sektora. Sve veći pritisci usled klimatskih promena, globalne pandemije i ekonomske nestabilnosti čine izazov za poljoprivrednike, a samim tim je i potreba za efikasnim strategijama za očuvanje proizvodnje i stabilnosti hrane u Srbiji naznaka future.
Nakon komentara Javor, jasno je da Srbija, kao zemlja koja aspirira na članstvo u Evropskoj uniji, pažljivo prati kako EU zamišlja budućnost poljoprivredno-prehrambenog sektora. Ova saradnja smešta se u širi okvir evropskih politika koje se odnose na sigurnost hrane, zdravlje životinja i biljaka, kao i na održivi razvoj ruralnih područja.
Pored toga, posebna pažnja je posvećena standardizaciji i usklađivanju sa EU regulativama, što je ključno za unapređenje konkurenicnosti srpske poljoprivredne proizvodnje. U tom smislu, prepoznaje se potreba za primenom savremenih tehnoloških rešenja i inovacija u oblasti poljoprivrede, kako bi se obećanja o bezbednoj i kvalitetnoj hrani dovela do nivoa koji zadovoljava stroge evropske norme.
Osim toga, tokom sastanka je bilo reči i o finansijskoj podršci koja bi pomogla poljoprivrednicima u prelasku na nove standarde, kao i o razvoju ruralnih područja, što je od ključnog značaja za dalji ekonomski razvoj Srbije. U tom smislu, EU ima različite programe pomoći i finansiranja koji su dostupni zemljama kandidatkama, a sve u cilju jačanja poljoprivrednog sektora i ruralne infrastrukture.
S obzirom na to da se Srbija suočava sa specifičnim izazovima kao što su konkurencija iz drugih postkomunističkih zemalja, potreba za diversifikacijom poljoprivredne proizvodnje i jačanjem ukupne otpornosti sektora je sve očiglednija. U ovom kontekstu, podsticanje mladih poljoprivrednika, kao i promovisanjem ekološki održivih praksi, predstavlja ključni faktor za očuvanje tradicije i unapređenje agrarnog sektora.
U vezi sa ribarstvom, razgovarano je o održivim praksama i zaštiti ribljih vrsta, s obzirom na sve veću zabrinutost zbog prekomernog ribolova i degradacije vodenih ekosistema. Srbija, kao unutrašnja zemlja sa bogatim i raznovrsnim vodnim resursima, ima obavezu da obezbedi očuvanje svojih rečnih i jezerskih ekosistema, što je u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
U zaključku, sastanak u Briselu je još jednom potvrdio posvećenost Srbije evropskim integracijama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Uz obostranu saradnju i razumevanje izazova, smatra se da je moguće doći do rešenja koja će omogućiti napredak i postizanje zajedničkih ciljeva, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju.
