Na Globalnom samitu o veštačkoj inteligenciji (GPAI) u Parizu, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija odbile su da potpišu deklaraciju o „inkluzivnoj i održivoj veštačkoj inteligenciji“. Ova vest je izazvala značajnu pažnju, s obzirom na to da je deklaraciju podržalo čak 60 zemalja, uključujući velike sile kao što su Francuska, Kina, Indija, Japan, Australija i Kanada.
Deklaracija, koja se fokusira na prioritete poput otvorenosti, inkluzivnosti, transparentnosti, etike, bezbednosti i pouzdanosti veštačke inteligencije u međunarodnim okvirima, naglašava potrebu da ova tehnologija bude dostupna svima i da doprinosi zaštiti planete. Iako su mnoge države usvojile ove principe kao ključne vrednosti za budući razvoj veštačke inteligencije, SAD i Velika Britanija su odlučile da se ne pridruže ovom konsenzusu.
Odbijanje potpisivanja bilo je praćeno kritikama potpredsednika SAD Džej Dija Vensa, koji je na samitu ukazao na prekomernu regulativu Europske unije kada je reč o veštačkoj inteligenciji. Vens je istakao da prekomerne mere mogu ometati inovacije i skrenuti pažnju sa važnosti etičkog korišćenja tehnologije. Ove reči su naglasile skepticizam SAD prema regulativama koje bi mogle ograničiti slobodu razvoja i primene tehnologije.
Regulacija veštačke inteligencije postaje sve važnija tema u globalnom okviru, posebno s obzirom na ubrzan razvoj ove tehnologije i njene potencijalne posledice na društvo. Iako su mnoge zemlje saglasne o potrebi za pravilima koja bi omogućila sigurnu i etičku upotrebu veštačke inteligencije, pristupi se značajno razlikuju. EU je već započela rad na zakonodavstvu koje bi regulisalo ovu oblast, a sagovornici na samitu su izrazili zabrinutost kako prekomerne regulative mogu uticati na konkurentnost i inovacije.
Još jedan aspekt koji je pokrenut na tom skupu je uloga veštačke inteligencije u globalnoj ekonomiji. Čini se da se sve više zemalja pridružuje trendu ulaganja u AI tehnologije, prepoznajući potencijal koji one imaju za unapređenje proizvodnje, usluga i životnog kvaliteta. U tom kontekstu, okupljene države su razmotrile kako bi saradnja i zajednički ciljevi mogli pomoći u razvoju globalnog ekosistema za veštačku inteligenciju.
Međutim, različiti pristupi regulišuće politike u vezi sa veštačkom inteligencijom mogu stvoriti fragmentaciju na globalnom nivou, što može otežati međunarodnu saradnju. Na primer, dok EU teži strogim standardima zaštite ličnih podataka i etike, SAD i Velika Britanija se često oslanjaju na samoregulaciju sektora kao efikasniji način za podsticanje inovacija. Takvi nesuglasici mogu dovesti do toga da različite regije razvijaju različite sisteme koji neće biti u skladu jedni s drugima.
Uprkos ovim izazovima, broj zemalja koje su se okupile na samitu pokazuje da postoji sveprisutna želja za radom na zajedničkim ciljevima vezanim za veštačku inteligenciju. Deklaracija iz Pariza predstavlja korak prema formiranju globalnog okvira koji može usmeriti razvoj AI tehnologije, dok se osigurava da koristi od nje budu dostupne svima.
Pokazivanje liderstva u ovom domenu može biti ključno za budući razvoj tehnologije i njenih aplikacija. U svetu brzih promena, važno je ne samo reagovati na trenutne izazove, već i predviđati buduće izazove vezane za etiku, sigurnost i društvene posledice. Kroz saradnju među državama i razmenu najboljih praksi, moguće je izgraditi održiviji i inkluzivniji pristup veštačkoj inteligenciji.
U ovom kontekstu, važno je i dalje raditi na jačanju dijaloga između različitih zemalja. Kroz razumevanje i uzimanje u obzir različitih perspektiva, moguće je razviti strategije koje će obezbediti da veštačka inteligencija funkcioniše kao alat za poboljšanje globalnog društva, umesto sredstva za dalju fragmentaciju i sukobe. Efikasan pristup veštačkoj inteligenciji može biti ključ za oblikovanje budućnosti koja će biti pravednija i održivija za sve.
