Brisel – Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je danas tokom sastanka Severnoatlantskog saveta u Briselu da Dejtonski sporazum ne omogućava bilo kojem stranom agentu da donosi zakone ili menja Ustav Bosne i Hercegovine. Ova izjava dolazi u svetlu aktuelnih tenzija i debata o ulozi stranih predstavnika u unutrašnjim poslovima BiH, posebno u kontekstu ustavnih pitanja.
Cvijanović je naglasila da je isključivo na domaćim institucijama da donose zakone i sprovode izmene Ustava, naglašavajući kako je to ključno za očuvanje suvereniteta Bosne i Hercegovine. “Niko nema pravo, osim domaćih institucija, da donosi zakone i suspenduje Ustav, kao što je to uradio Kristijan Šmit sa Ustavom Federacije BiH,” izjavila je ona, aludirajući na postupke stranog visokog predstavnika koji su izazvali kritike u političkom spektru BiH.
Ova situacija ukazuje na dublje probleme u političkom sistemu BiH, gde se često javljaju pritužbe iz raznih političkih krugova o prekomernom uticaju stranih faktora. U tom kontekstu, Cvijanović je podsetila prisutne na princip koji je u osnovi Dejtonskog sporazuma, koji promoviše zavisnost BiH od svojih domaćih institucija i obezbeđuje da su sve promene rezultat unutrašnjih dogovora, a ne nametanja spolja.
Osim što je govorio o pravima domaćih institucija, Cvijanović se osvrnula i na aktuelne izazove sa kojima se susreće BiH. Istakla je da je sastanak prošao kako je i očekivala, adresirajući potencijalne izazove saradnje između BiH i NATO-a. Ova izjava može se protumačiti kao signal da je BiH zbog svojih specifičnih unutrašnjih pitanja i dalje daleko od sticanja pune članice u NATO savezu, iako su neka politička krila u zemlji sklonija toj ideji.
Na sastanku Severnoatlantskog saveta, koji je označen kao važna prilika za izlaganje stavova BiH, Cvijanović je imala priliku da predstavi stavove i prioritete zemlje u kontekstu evropskih i atlantskih integracija. Potpredsednici i članovi Saveta su imali priliku da čuju njene argumente o neophodnosti očuvanja unutrašnje stabilnosti i suvereniteta BiH, što se može videti kao pokušaj da se umanje uticaji inostranih faktora u procesima odlučivanja u zemlji.
Konflikti unutar BiH su često složeni, a situacija se komplicira dodatno različitim interesima unutar entiteta. Ovo uključuje preklapanje nacionalnih interesa i stavova političkih mehanizama unutar bh. društva. Reforme koje se tiču pravnog sistema i političke strukture često su predmet rasprava ne samo unutar zemlje već i na međunarodnom planu zbog prisutnosti stranih aktera i njihovog delovanja na političku scenu.
Željka Cvijanović, kao značajna politička figura, nastavlja da ističe važnost dijaloga i saradnje unutar BiH, ali takođe naglašava potrebu za poštovanjem Ustava i zakonskih procedura. U njenim izjavama jasno se prepoznaje balans između otvorenosti za saradnju sa međunarodnim organizacijama i čvrste odbrane domaće suverenosti.
U svetlu ove situacije, važno je napomenuti da je politički pejzaž BiH izuzetno dinamičan, sa mnogim faktorima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim, koji će oblikovati budućnost zemlje. Stoga, bez obzira na trenutne tenzije između tradicije i modernizacije, kao i interna neslaganja, političke vođe, uključujući Cvijanović, suočavaju se s izazovima u postizanju stabilnosti i napretka. Na kraju, jasno je da će dalja politika Bosne i Hercegovine zavisiti od sposobnosti njenih lidera da zaista slušaju i reaguju na potrebe svojih građana, dok se istovremeno nose sa kompleksnim međunarodnim odnosima.
