U prva dva meseca 2023. godine, Crna Gora je zabeležila deficit budžeta od 32,1 milion evra, što odgovara 0,4% procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove podatke objavilo je Ministarstvo finansija, a zainteresovanoj javnosti ih je prenela RTCG.
Prema izveštaju o izvršenju budžeta za februar, trenutni deficit predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na planirane budžetske cifre. Plan je predviđao deficit u iznosu od 103,5 miliona evra, što je za 71,4 miliona evra bolje ostvarenje. Ovaj pozitivni trend ukazuje na poboljšanu strukturu budžetskih prihoda i smanjenje deficita u odnosu na očekivanja.
Ministarstvo finansija je istaklo da su ukupan budžetski prihodi za prva dva meseca iznosili 335 miliona evra, što odgovara 4,2% procenjenog BDP-a. Upoređujući sa istim periodom prošle godine, budžetski prihodi su porasli za 3,8 miliona evra, odnosno za 1,2%. Ovi podaci ukazuju na pozitivne pomake u fiskalnoj politici zemlje i dodatno osnažuju ekonomski rast koji Crna Gora teži.
Budžetski deficit se često posmatra kao indikacija ekonomske zdravosti neke zemlje, a s obzirom na posledice globalnih događaja kao što su pandemija i inflacija, važno je posmatrati kako ovakvi podaci utiču na ukupnu ekonomsku situaciju. Izveštaj Ministarstva finansija je osnovan na relevantnim ekonomskim injekcijama i fiskalnim strategijama koje se sprovode na nivou države.
U svetlu ovih informacija, ekonomisti i analitičari prate kako će dalji razvoj budžetske politike uticati na privatni sektor i investicije. Većini preduzeća u Crnoj Gori potrebna su stabilna ekonomska okruženja kako bi mogli planirati svoje poslovne strategije, a održavanje deficita na minimalnom nivou može doprineti ovoj stabilnosti.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se Crna Gora suočava je privlačenje stranih ulaganja. Prvi kvartal 2023. godine mogao bi biti presudan za određivanje pravca budžetske politike i ekonomskih reformi koje će biti potrebne kako bi se osigurao dugoročni rast.
Pored fiskalne dinamičnosti, važno je i implementirati strukturne reforme koje će podržati rast privatnog sektora. U narednim mesečima, očekuje se da će Vlada Crne Gore nastaviti sa razmatranjem mera za potsticaj investicija, unapređenje poreske administracije i rafiniranje javnih troškova. Ove mere su ključne za dovođenje ekonomske stabilnosti u trenutnim izazovnim uslovima.
Takođe, postoji i mogućnost osnaživanja saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama koje mogu pružiti dodatne resurse za razvoj ključnih sektora, kao što su turizam i infrastruktura. U sklopu strategije održivog razvoja, Crna Gora teži da unapredi svoje kapacitete u sektoru zelene ekonomije, što bi takođe moglo doprineti većem privlačenju stranih ulaganja.
U kontekstu trenutnog budžetskog deficita, važno je istaći da se sprovode mere za smanjenje javnog duga i obezbeđivanje finansijske održivosti. Uzimajući u obzir globalne i regionalne ekonomske izazove, efikasna kontrola troškova i unapređenje poreskih prihoda postaće prioriteti za vlasti u narednim mesecima.
Sumarizujući, prva dva meseca 2023. godine donela su zanimljive uvide u budžetsko izvršenje Crne Gore. Rezultati sugeriraju da su fiskalne mere do sada bile uspešne, ali i da je budućnost ekonomije zavisna od nastavka rationalnog upravljanja resursima, postavljanja dugoročnih ciljeva i dodatnog unapređenja ukupne investicione klime u zemlji.
