Mihailo Petrović, poznatiji kao deda Panta, živi na skrovitom mestu na Staroj planini, daleko od civilizacije. Njegov život je postao simbol slobode i povratka prirodi, a priča o njemu osvetljava kontrast između urbanog i seoskog načina života. Panta se odselio iz gradske sredine da bi pronašao mir i izgradio svoj svet u skladu sa prirodom.
Deda Panta se povukao iz društva pre više od decenije, težak život u gradu zamenio je tišinom šuma i slobodom života u pećini. Nekada je bio mašinski inženjer u Francuskoj, gde je radio na prekomorskim teretnim brodovima. Kada se vratio u Srbiju, doživljavao je teške trenutke usled rata, a korenito preispitivanje svog života dovelo ga je do toga da se izoluje od modernog društva.
Njegova kuća je specifična i dostupna je isključivo strmim usponom, tako da samo oni hrabri i fizički spremni mogu doseći njegovo skrovište pod ogromnom stenom. U svom domu, deda Panta koristi staru zarđalu kadicu kao toalet, dok je njegov krevet napravljen od sena. Smatra da je ovaj način života jednostavan i ispunjavajući, daleko od gradske buke i stresa. „Uvek vam neko stoji na putu,“ govorio je ranije, opisujući svoj život u gradu, dok sada uživa u slobodi i prirodi.
Deda Panta svako jutro hrani ptice koje dođu na njegovu stazu, a svoj rastanak od društva objašnjava time što ne traži ništa, ali je zahvalan na svemu što ima. Ističe da mu je Bog dao sve što mu treba i savetuje sve one koji traže mir da znaju gde ga mogu pronaći—u prirodi.
Njegovo skrovište nije neprimećeno; posetila ga je humanitarka Tamara Misirlić, koja je podelila impresije o njihovom susretu. Dok je stajao na ivici proplanka, Panta je pozivao vukove, dok su se reči o njegovom životu mesile sa zvukovima okoline. „Sedeo je na kamenu i pričao mi o životu,“ napisala je Tamara, dajući tako ljudski dodir njegovoj priči.
Panta je ranije pomagao svojoj zajednici, finansirajući izgradnju malih mostova kako bi povezivao ljude. Njegov stav prema novcu je jasan – misli da je novac proklet i kvari ljude. On smatra da ništa ne može pokvariti čoveka kao novac. Sve što je zaradio, uložio je u druge, a sada živi jednostavnim životom u prirodi.
Iako su ga mnogi smatrali ludim što je izabrao ovakav način života, on se ne pokorava društvenim normama. Njegovo iskustvo predstavljaju strahovi od zlih ljudi, a ne od divljih životinja koje ga okružuju. Njegova najveća drama ne dolazi iz prirode, već iz ljudske nepredvidivosti.
Petrović često naglašava da život u gradu nije ono što mu je potrebno, te je pronašao svoj mir daleko od urbanih briga. U njegovom svetu, netaknuta priroda postala je najvažnija stvar, a ptice koje hrani i kamen na kojem sedi postali su njegovi najbolji prijatelji.
Deda Panta simbolizuje potragu za jednostavnošću, povratak prirodi i oslobođenje od nametnutih obaveza savremenog života. Njegov životni put, ispunjen izazovima i preispitivanjima, postao je inspiracija za mnoge koji tragaju za smislom i srećom u jednostavnosti. Sa svakim danom koji provede na Staroj planini, on nastavlja da dokazuje da priroda može biti prava kuća, daleko od gradskih briga i stresa.
