Beogradsku policiju noćas oko 01.30 h obavestili su o nasilju nad maloletnikom F.G. (14). Prema izveštajima, dečak je bio pretučen i zbrinut je u bolnici „Dr Subotić“ gde je utvrđeno da ima prelom vilice. Incident se dogodio u Beranskoj ulici nekoliko minuta pre ponoći, a maloletnik je izjavio da ga je napala grupa mladića dok je bio napolju.
Nakon što je dečak stigao kući, obavestio je roditelje o napadu, koji su odmah pozvali policiju. Međutim, do trenutka pisanja ovog izveštaja, F.G. i njegov otac nisu se pojavili kod policije da prijave slučaj, što je policija naglasila da može otežati dalju istragu.
Nezvanična saznanja sugerišu da je incident izazvao ozbiljnu zabrinutost među lokalnom zajednicom, posebno među roditeljima, koji strahuju za sigurnost svoje dece. U ovakvim situacijama veoma je važno kako se roditelji ponašaju kada njihovo dete dođe kući sa povredama koje bi mogle biti rezultat sukoba.
Prvi korak je ostati smiren i pružiti podršku detetu. Roditelji treba da pokažu razumevanje i spremnost da pomognu bez da preplave dete pitanjima, posebno ako je uznemireno. Sledeći korak je procena zdravstvenog stanja deteta. Ako primete ozbiljne povrede, kao što su prelomi ili ozbiljne modrice, roditelji bi trebalo odmah da odvedu dete u hitnu pomoć ili kod lekara. Važno je tražiti lekarsku dokumentaciju o povredama, jer ona može poslužiti kao ključni dokaz u daljem postupku.
Roditelji bi takođe trebali saslušati dete i prikupiti informacije o incidentu. Pokušati saznati gde, kada i kako se napad dogodio, kao i da li njihov sin zna ko su napadači, može pomoći u daljoj istrazi. Treba ohrabriti dete da bude iskreno i naglasiti mu da nije krivo za ono što se dogodilo.
Prijava incidenta nadležnim organima je sledeći korak. Roditelji bi trebalo odmah da obaveste policiju o napadu i da podnesu zvaničnu prijavu, takođe obavestivši školu ako se nasilje dešava unutar obrazovnog sistema. Uz prijavu, važno je poneti lekarski nalaz kako bi se potvrdile povrede.
Emocionalno stanje deteta nakon incidenta je nešto što roditelji ne smeju zanemariti. Deca mogu postati uplašena ili povučena, i važno je razgovarati o njihovim osećanjima. U nekim slučajevima možda će biti potrebno da se zatraži pomoć psihologa kako bi se detetu pružila dodatna podrška.
Na kraju, roditelji treba preduzeti mere kako bi osigurali dalje sigurnost njihovog deteta. Ako se nasilje dešava u školi ili u okolini, treba obavestiti nadležne i insistirati na preduzimanju konkretnih mera. Edukovanje deteta o tome kako reagovati u potencijalno opasnim situacijama, kao i kome se obratiti za pomoć, može značajno smanjiti rizik od ponovnog nasilja.
Incident sa F.G. podseća nas na ozbiljnost problema nasilja među mladima i na važnost pravovremenog reagovanja roditelja i zajednice na ovakve situacije. Naša odgovornost je da stvorimo sigurno okruženje za decu, gde će moći da se razvijaju bez straha od nasilja. U tom smislu, svi možemo doprineti prevenciji i rešavanju problema nasilja kroz otvorenu komunikaciju, obaveštavanje i podršku.
