Prema velikom istraživanju u Sjedinjenim Američkim Državama, deci sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) lekovi se prebrzo prepisuju, iako saveti stručnjaka preporučuju da se pre upotrebe lekova prvo primeni najmanje šest meseci bihevioralne psihoterapije. Ovo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9.700 dece u SAD, ukazuje na zabrinjavajući trend u pristupu lečenju ADHD-a.
Podaci pokazuju da pedijatri često izdaju recepte za lekove odmah nakon postavljanja dijagnoze, bez angažovanja u terapiji koja može doneti korisne promene u ponašanju deteta. Istraživanje je sprovedeno uz podršku časopisa „JAMA Network Open“, koji se fokusira na medicinska dostignuća i standarde.
Doktor Jair Banet, glavni autor studije i asistent na Univerzitetu Stanford, istakao je da je ovo veoma zabrinjavajuće jer bihevioralna terapija ne samo da može pozitivno uticati na ponašanje dece, već i na njihove porodice. „Početak lečenja ADHD-a kroz terapeutski rad može da poboljša svakodnevni život, a ne treba ga zanemariti,“ rekao je Banet.
Nedavna istraživanja ukazuju na to da se lekovi kao što su stimulanse često prepisuju kao prvi odgovor na simptome ADHD-a, umesto da se prvo preispitaju alternativne terapije. Mnogi stručnjaci smatraju da ovo može dovesti do prekomerne upotrebe lekova koji možda nisu neophodni ili koji mogu nositi rizik od nuspojava.
Kao deo svog istraživanja, tim je analizirao podatke o deci koja su bila dijagnostikovana sa ADHD-om u razdoblju od 2018. do 2020. godine, kao i racionalizaciju procedure započinjanja lečenja. Rezultati su pokazali da se u više od 60% slučajeva lekovi prepisivali u prva tri meseca nakon dijagnoze, a da je u mnogim slučajevima bihevioralna terapija potpuno izostavljena.
Stručnjaci naglašavaju da je važno pružiti deci sa ADHD-om mogućnost da najpre prođu kroz procese terapije koja može da im pomogne da razviju strategije za upravljanje svojim simptomima. U isto vreme, kombinovani pristup lečenju koji podrazumeva upotrebu lekova i terapije može biti izuzetno efikasan, ali je potrebno uvoditi lekove sa posebnim oprezom.
„S obzirom na rizike povezane sa lekovima, naročito ako se koriste bez prethodnog terapeutskog rada, moramo biti oprezni. Svako dete je jedinstveno i može reagovati različito,“ naglašava Banet. U tom kontekstu, pristup lečenju ADHD-a trebalo bi da se fokusira na individualizovane planove koji uzimaju u obzir potrebne terapijske intervencije pre nego što se odluči o prepisivanju leka.
Istraživanje je također otkrilo da su lekovi često prepisivani deci koja su imala teže oblike ADHD-a, što je dovelo do pitanje da li su ti lekovi uvek najprikladnije rešenje. S obzirom na sve više dokaza koji pokazuju efikasnost terapije, stručnjaci pozivaju na promene u sistemu zdravstvene zaštite kako bi se poboljšao pristup te terapije.
Uprkos izazovima, postoje inicijative koje teže povećanju svesti o značaju bihevioralne terapije. Organizacije i stručnjaci rade na stvaranju edukativnih programa koji će pomoći kako roditeljima tako i lekarima da bolje razumeju mogućnosti koje se nude. Samo kroz blisku saradnju između lekara, terapeuta i porodica, može se obezbediti da deca dobijaju sveobuhvatnu negu koja im je potrebna.
Kako se studije nastavljaju, cilj je stvoriti model lečenja koji će obezbediti da svako dete sa ADHD-om dobije pristup adekvatnim resursima i podršci. Potrebno je više razgovora o tome kako se stručni pogledu na ADHD menjaju i kako se ta znanja mogu primeniti u praksi kako bi se deca bolje podržala tokom njihovog razvoja.
