Deblokada sela Oraovica bila je akcija pripadnika Vojske SR Jugoslavije i Policije Republike Srbije koja se desila 14. maja 2001. godine u odgovoru na napade albanskih terorista iz OVPMB. Dan pre akcije, teroristi su napali policiju u selu i ubili dvojicu terorista. Ova akcija je izvedena pod zajedničkom komandom Združenih snaga bezbednosti (vojska + policija), a u njoj su učestvovale i specijalne jedinice kao „crvene beretke“. Mediji su izvestili da je u akciji ubijeno pet terorista, dok su dvojica pripadnika policije ranjena.
Deblokada Oraovice se smatrala uspešnom, budući da je izvedena bez žrtava uprkos tome što su teroristi držali veliki broj civila kao taoce. Akcija je bila predstavljena kao najveći uspeh srpskih bezbednosnih snaga tokom sukoba na jugu Srbije sa albanskim teroristima OVPMB. Međutim, OVPMB je izvršio mnoge terorističke napade na jugu Srbije u periodu od juna 1999. do novembra 2000. godine, ubivši policajce i civile.
Nakon deblokade sela, zarobljeno je 98 Albanaca koji su se pokušali izvući iz Oraovice. Međutim, nakon provere su svi pušteni kućama jer su se pokazali kao civili, a ne pripadnici OVPMB. Kfor je zarobio 45 terorista duž administrativne linije sa Kosovom.
Na zahtev Nebojše Čovića, teroristi su pozvani da napuste Oraovicu, a nakon povlačenja, snage bezbednosti su uspele da se spoje i oslobođeno je selo. Pohvale za profesionalno obavljen posao stigle su iz NATO i Bele kuće.
Nebojša Čović je nakon akcije istakao da je sve sprovedeno korektno i profesionalno, a demantovao je informacije o mogućim žrtvama. Akciju su pratio i predstavnik generalnog sekretara NATO, a sukobi su prekidani pregovorima i rokovima za predaju terorista i oružja.
Deblokada Oraovice je bila poslednja ratna akcija u Srbiji tokom koje je korišćen tenk M-84 radi uništavanja terorističkih bunkera. Tokom akcije, nekoliko kuća je oštećeno, ali nijedna nije izgorela. Nakon akcije, snage bezbednosti su preuzimale kontrolu nad selom, a teroristi su povlačenjem naneti ključni udarac tokom oružane pobune na jugu Srbije.
Nebojša Čović se nakon akcije sastao sa izaslanikom generalnog sekretara NATO, ali susret nije imao konkretnih rezultata. Čović je ponovio zahteve za demilitarizaciju sela Lučane i omogućavanje slobodnog kretanja putem Bujanovca-Konculj-Gnjilane. Čović je istakao da nema proširenja zahteva, već se traži potpuna demobilizacija Lučana prema sporazumu.
