Danski parlament usvojio je zakon kojim će se starosna granica za penziju postepeno podizati na 70 godina do 2040. godine, čime će Danska imati najvišu starosnu dob za odlazak u penziju u Evropskoj uniji. Ove promene se prvenstveno odnose na građane rođene posle 31. decembra 1970. godine, što predstavlja značajan pomak u penzionom sistemu zemlje.
Od 2006. godine, starosna granica za penziju u Danskoj se prilagođava očekivanom životnom veku. Trenutno se penzija može ostvariti sa 67 godina, a planirana su dalja povećanja na 68 godina do 2030. godine i 69 godina do 2035. godine. Po novom zakonu, do 2040. godine će se starosna granica postepeno povećavati na 70 godina, čime se postavlja novi standard, a Danska će postati lider u EU po ovoj meri.
Premijerka Mete Frederiksen ranije je nagoveštavala da bi automatsko podizanje starosne granice moglo biti revidirano, ali novi zakonski okvir ide u suprotnom pravcu. To je izazvalo rastuće nezadovoljstvo među građanima, posebno među fizičkim radnicima koji smatraju da zakon ne uzima u obzir težinu različitih zanimanja i radnih uslova.
U Kopenhagenu je održano nekoliko protesta na kojima su sindikati izrazili svoje nezadovoljstvo novim zakonom, upozoravajući da ovakve mere ugrožavaju pravo ljudi na dostojanstvenu starost. Protesti su jasno pokazali da je veliki deo populacije zabrinut zbog poteškoća koje dolaze s produžavanjem radnog veka, posebno u fizički zahtevnim zanimanjima. Radnici traže pravedniji pristup koji bi u obzir uzeo specifičnosti svojih profesija.
Slične reforme primenjuju se i širom Evrope kao odgovor na duži životni vek i pritisak na penzioni sistem. Na primer, u Francuskoj je starosna granica podignuta sa 62 na 64 godine, što je izazvalo velike proteste i štrajkove širom zemlje. Takođe, u Švedskoj se može ići u penziju sa 63 godine, dok Italija i Velika Britanija takođe postepeno povećavaju granicu za odlazak u penziju.
Dok neki stručnjaci vide potrebu za ovim promenama kao način da se osigura održivost penzionih fondova, drugi upozoravaju da bi ove mere mogle imati negativan uticaj na kvalitet života starijih građana. U Danskoj, kao i u drugim evropskim zemljama, penzije se sve više smatraju ključnim faktorom za očuvanje socijalne pravde i ekonomske stabilnosti.
Razprave oko zakona su obeležene polarizacijom u društvu, s jedne strane su zagovornici reformi koji se oslanjaju na demografske promene, a s druge strane su oni koji tvrde da bi penzije trebale biti prilagođene fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. Postavlja se pitanje kako će se Danska nositi sa izazovima koji proizlaze iz ovih reformi, naročito kada su u pitanju socijalna pitanja i prava radnika.
Budućnost starosne granice za penziju u Danskoj i dalje ostaje neizvesna, ali jedno je sigurno – zakon će imati dugoročne posledice za radnu snagu i penzije u zemlji. Mnogi očekuju da će se ovi događaji odraziti na diskusije o penzionom sistemu u drugim evropskim zemljama, gde su slične promene takođe aktuelne.
U svetlu ovih reformi, važno je nastaviti dijalog o tome kako najbolje podržati radnike i osigurati dostojanstvenu starost za sve. U tom smislu, Danska bi mogla postati ogledni model, ali samo ako se pokaže da je sposobna da uravnoteži potrebe tržišta rada i prava svojih građana.
