Branislav Kičić, reditelj i značajna figura srpske kulture, preminuo je u 78. godini života nakon duge i teške bolesti. Njegova sahrana zakazana je za danas, 27. avgusta, na Novom groblju u Beogradu, gde će porodica primati saučešće od 14 časova, a obred počinje u 14:45 časova, prenosi Blic.
Branislav Kičić ostavio je dubok trag u svetu umetnosti, zanimajući se za film, muziku i pozorište. Njegov rad uključuje poznate naslove kao što su „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i „Magnet“. Kao reditelj, bio je iskren ljubitelj umetnosti, a njegov rad je odražavao istančan umetnički ukus koji je oblikovao njegov svet, ali i svet onih oko njega.
Njegov sin Gordan Kičić, takođe poznati glumac, emotivno se oprostio od oca putem svoje Instagram stranice. Njegova poruka, obeležena dubokom ljubavlju i poštovanjem, zahvalila je ocu na svemu što je učinio za njega i njegovu porodicu. „Otac, Tata – Tale. Hvala ti na filmovima, muzici, pozorištu, radosti, razumevanju i ljubavi za sve nas. Volimo te i sve će biti cool and the gang. Voli te sin“, napisao je Gordan, uz nostalgiju i ljubavne uspomene na zajedničke trenutke.
Branislav je pripadao generaciji mladih ljudi koji su odrasli uz jugoslovenski filmski i muzički procvat šezdesetih i sedamdesetih godina. Njegov interes za kulturu nije bio samo profesionalni već i lični odnos sa umetnošću. Iako nikada nije odabrao javni život kao svoju profesiju, bio je uticajan u oblikovanju umetničkih vrednosti koje je prenio na svoju decu.
Kroz svoje delovanje, Branislav Kičić pokazao je kako ljubav i strast prema umetnosti mogu obogatiti život ljudi oko nas. Njegov životni stav i podrška koju je pružao sinu Gordan se uvek isticala kao ključna. Gordan je često isticao da je upravo otac bio izvor podrške i inspiracije, prenoseći mu temeljne vrednosti – ljubav, razumevanje i radost života.
Mišljenja su da je Branislav Kičić bio onaj tip umetnika koji je svoje radove stvarao sa verom u umetnost kao način života. Njegova sposobnost da uživa u životnim malim stvarima i da se raduje umetnosti bez obzira na njen oblik, ostavila je trajni pečat na njegovu porodicu i prijatelje.
U društvu, gde su umetnost i kultura često marginalizovani, Kičić je bio svetionik koji je podsticao sve oko sebe da cene i razumeju vrednost umetničkog izražavanja. Njegova ličnost i doprinos biće zapamćeni ne samo po njegovim radovima, već i po dubokim emocionalnim vezama koje je stvorio sa ljudima koji su ga okruživali.
Na društvenim mrežama, mnogi obožavaoci i prijatelji su delili svoja sećanja i poštovanje prema Branislavu, govoreći o njegovoj sposobnosti da inspiriše, ujedinio je ljude kroz umetnost i strast. Na taj način, njegovo nasleđe ide dalje, obogaćujući buduće generacije.
Branislav Kičić će ostati u sećanju kao osoba koja je zračila ljubavlju i radošću, a njegov doprinos umetnosti će živeti kroz radove koje je stvorio i ljude koje je inspirisao. Njegova smrt je velika izgubljena prilika za kulturu, ali nasleđe koje je ostavio će se nositi dalje sa sobom. Njegovi filmovi, muzika i strast prema pozorištu ostavljaju snažan uticaj, priče koje će se prenositi generacijama.
U danima koji dolaze, sahrana će biti mesto okupljanja porodice, prijatelja i obožavalaca koji će odati poštu ovom velikom umetniku. U svim svojim radovima, Branislav Kičić naučio nas je da umetnost nije samo profesija, već fundamentalni deo ljudskog postojanja i ljudske emocije.
