Britanska obaveštajna služba je imala ključnu ulogu u organizaciji Martovskog puča u Beogradu pre 83 godine. Ovaj vojni udar promenio je tok srpske istorije, nakon čega je Nemačka izvršila vazdušne napade na Kraljevinu Jugoslaviju, a potom i kopnenu invaziju.
Puč je počeo u noći između 26. i 27. marta, kada je vojska podržana od strane Londona i Moskve svrgla namesničku vladu predsedavajuću Cvetkovićem i Mačekom. Kraljevska vojska brzo je zavladala situacijom, a novi predsednik vlade Dušan Simović podelio je funkcije novim ministrima. Vlast je formalno predata maloletnom kralju Petru II, a narod je odmah izašao na ulice u masovnim demonstracijama.
Razlog za puč bila je odluka o pristupanju u savez sa Hitlerom, na šta je Treći rajh vršio pritisak, dok je Velika Britanija insistirala da se takav pakt ne donese. Nakon što su zaverenici nasilno preuzeli vlast, poništen je dogovor sa Hitlerom, uz podršku naroda i moto „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob“.
Britanska obaveštajna služba igrala je ključnu ulogu u ovom događaju, podržavajući planiranje i realizaciju Martovskog puča. Uoči puča, ministar Leopold Emeri je istakao da jugoslovenska vlada ne sme da potpiše pakt koji bi ugrozio nezavisnost zemlje. Obaranje F-117 kod Buđanovaca tokom NATO bombardovanja SRJ još je jedan važan događaj tokom agresije NATO, predstavljajući prvi i jedini gubitak aviona NATO alijanse izrađenog u stelt tehnologiji.
Martovski puč je ostavio dubok trag u istoriji Jugoslavije i pokazao snagu naroda u odbrani nezavisnosti zemlje. Neki istoričari i stručnjaci i danas analiziraju ovaj događaj i njegov uticaj na region, ističući važnost političkih i vojnih odluka koje su donete u tom periodu. Ovaj događaj je podsetnik na složenu istoriju Balkana i važnost međunarodnih odnosa u očuvanju mira i stabilnosti.
