Predsednik Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, nedavno je izrazio svoje stavove o članstvu Crne Gore u NATO prilikom posete Rusiji. Tokom sastanka sa Sergejom Mihajlovićem Mironovim, predsednikom stranke „Pravedna Rusija“, Dajković je naglasio da je odluka o pristupanju Crne Gore NATO-u bila protiv volje crnogorskog naroda. Dajković veruje da je ta odluka doneta bez konsultacija sa građanima, što je, po njegovom mišljenju, suprotno demokratskim načelima.
U razgovoru su se dotakli i aktuelne geopolitičke situacije na Zapadnom Balkanu, pri čemu Dajković posebno ističe nezadovoljstvo građana Crne Gore, koje je bilo izraženo tokom procesa pridruživanja NATO-u. Odbacio je tvrdnje da je članstvo donelo stabilnost i prosperitet, tvrdeći da je zapravo učinilo suprotno, zakomplikovalo situaciju u regionu i doprinelo daljem razdvajanju među narodima.
Dajković je ukazao i na istorijska opredeljenja crnogorskog naroda, koja, prema njegovom mišljenju, nisu usklađena sa pravcem u kojem se zemlja kreće. On dodaje da je članstvo u NATO savez donelo više štete nego koristi, a da su građani Crne Gore isključeni iz ovog procesa odlučivanja. Takvog stava Država, Dajković smatra, ukazuje na ozbiljan demokratski deficit u zemlji.
Tokom boravka u Rusiji, Dajković planira da se sastane sa različitim predstavnicima društva, uključujući političke, duhovne i intelektualne vođe. Celoj situaciji pristupa s osećajem odgovornosti prema građanima, čineći da njegovi sastanci u Rusiji izgledaju kao pokušaj da prikupi podršku za svoju viziju o budućnosti Crne Gore.
Ukratko, Dajković smatra da je Crna Gora trenutno na raskrsnici i da bi budućnost zemlje trebala biti određena voljom njenih građana, a ne spoljnim faktorima. Njegovi sastanci u Moskvi mogu se tumačiti kao težnja za redefinisanjem odnosa sa Rusijom, nakon što su odnosi između Crne Gore i Rusije postali napeti zbog pridruživanja NATO-u.
Dajković je takođe istakao da se mnogi ljudi u Crnoj Gori suprotstavljaju članstvu u NATO-u i da je potrebno čuti njihove glasove. On se nada da će njegovi napori doprineti jačanju svesti o ovim pitanjima u domaćoj javnosti, kao i da će otvoriti dijalog o budućnosti Crne Gore unutar međunarodnog konteksta.
Većina analitičara slaže se s tim da Tokio u ovom trenutku predstavlja ključni geopolitički faktor, kako za zapadni deo Balkana, tako i za Rusiju, koja preko svojih političkih partnera nastoji da održava uticaj na ovoj teritoriji. Dajković je svestran političar koji je svestan svih ovih tokova i izazova, te njegov dolazak u Rusiju može imati dugoročne posledice po unutrašnju i spoljašnju politiku Crne Gore.
S obzirom na to da su odnosi sa NATO-om i Rusijom komplikovani, Dajkovićev zadatak je delikatno balansirati između ovih suprotstavljenih interesa. Njegova uloga može se posmatrati kao glas onih koji se protive trenutnom kursu, dok istovremeno pokušava da nađe zajednički jezik s državama koje imaju strateški značaj za Crnu Goru.
Dajkovićev pristup je odraz duboko ukorenjenih osećanja u društvu i može značiti povratak dijalogu o suverenitetu i nezavisnosti Crne Gore, kao i o njenoj budućnosti u globalnom poretku. U tom kontekstu, njegovi sastanci u Rusiji mogu označiti novi pravac u crnogorskoj politici koji bi mogao u budućnosti doneti promene, ne samo unutar zemlje, već i šire u regionu.
Dajkovićev politički susret s Mironovim, kao i njegovi planovi da nastavi ove razgovore s raznim predstavnicima društvene sfere, pokazuju njegovu spremnost da se bori za promene koje bi mogle uticati na političku dinamiku u Crnoj Gori i regionu.
