Test inteligencije, prvi put uveden pre 121 godine, tradicionalno je beležio rast prosečnog koeficijenta inteligencije (IQ) u skladu sa tehnološkim napretkom. Ipak, najnovija istraživanja ukazuju na usporavanje ovog trenda, a neki analitičari smatraju da bi uzrok mogli biti porast upotrebe pametnih telefona i društvenih mreža. U poslednje vreme, sve više se raspravlja o fenomenu „TikTok mozga,“ koji se povezuje sa smanjenjem mentalnih kapaciteta kod tinejdžera.
Analiza objavljena u Financial Times-u istražuje rezultate testa PISA, koji se koristi za ocenu učenika u čitanju, matematici i naučnim veštinama. Podaci sugeriraju da je prosečan IQ dostigao vrhunac oko 2012. godine, nakon čega je usledio opstanak, čak i pad, u sposobnosti obrađivanja informacija, rešavanju problema i korišćenju logike.
Džon Bern-Mardok, novinar FT-a, ističe da je ovaj trenutak „tačka preokreta“ jer se poklapa sa promenama u načinu na koji ljudi obrađuju informacije, posebno prelaskom sa čitanja na konzumiranje vizuelnog sadržaja. On naglašava da opadanje u matematičkim i čitalačkim veštinama može biti rezultat ove promene.
Zanimljivo je da je udio tinejdžera koji prijavljuju poteškoće tokom PISA testiranja porastao u isto vreme kada su se promenili načini obrade informacija. Istraživanja su pokazala da su rezultati PISA testa, koji obuhvata sve tri oblasti, zabeležili pad između 2012. i 2018. godine, pa čak i tokom pandemije.
Fenomen „truljenja mozga“ često se šali, no istraživanja ovog fenomena postaju ozbiljna. Na Univerzitetu Tianđin u Kini, tim naučnika je proučavao mozgove studenata u odnosu na njihove navike gledanja kratkih video sadržaja, kao što su video snimci sa platforme TikTok. Studija je pokazala da su učesnici sa izraženijom potrebom za kratkim videima imali promene u strukturi mozga, uključujući povećane količine sive materije u orbitofrontalnom korteksu, regiji povezanom sa donošenjem odluka i emocionalnom regulacijom.
Ova saznanja sugeriraju da bi prekomerno gledanje TikTok videa moglo dovesti do „neuronskog nadimanja,“ što može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Višak sive materije u malom mozgu, takođe, može ukazivati na efikasniju obradu kratkih video sadržaja, što može stvoriti spiralu zavisnosti.
Osim toga, istraživanja su pokazala da su učesnici koji su se često upoređivali s drugima dok su gledali kratke videe imali izraženije znake zavisnosti, kao i viši nivo zavisti. Ova zavisnost mogla bi podsticati dalju naviku gledanja kratkih video sadržaja, što može dodatno delovati na strukturu mozga.
Ideja da bi gledanje kratkih videa moglo uticati na način na koji mozak funkcioniše jeste uznemirujuća, ali je važno razmotriti je u širem kontekstu. Slične studije su se već dugo vremena bavile uticajem novih tehnologija i medija na ljudski um, a rezultati su često bili podložni diskusiji.
Unazad 20 godina, članak u „The Atlantic“ postavio je pitanje da li nas Google čini glupima, a istraživači su se na razne načine bavili tvrdnjama o negativnom uticaju interneta na ljudski um. Suzan Grinfild, neuronaučnica, izjavila je pre nekoliko godina da bi promene uzrokovane internetom mogle biti jednako opasne po čovečanstvo kao i klimatske promene.
S obzirom na sve ovo, pitanje ostaje: Kako će se naš odnos prema tehnologiji razvijati? Da li će naučna istraživanja pomoći u razumevanju ovih fenomena i kako bi se mogli prilagoditi kako bi se minimizovale potencijalne štetne posledice? S obzirom da tehnologija nastavlja da se razvija, ključna su pitanja o njenom uticaju na ljudsko zdravlje i kognitivne funkcije.
