Zemljotres koji je pogodio Kamčatku, sa intenzitetom od 8,8 stepeni po Rihteru, izazvao je ozbiljne posledice, uključujući cunami, koji se osetio na Havajima, u Kaliforniji, Rusiji i Japanu. Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu ističe da je Kamčatka deo „Pacifičkog vatrenog pojasa“, kraja poznatog po čestom seizmičkom aktivizmu zbog subdukcije tektonskih ploča. Ova oblast je podložna snažnim zemljotresima, a geološki podaci ukazuju na to da će se slični događaji verovatno nastaviti i u budućnosti.
Mnoge zemlje, kao što su Japan i Havaji, imaju razvijene sisteme za evakuaciju i hitne mere. Milovanović naglašava da su u ovim zemljama preduzete hitne akcije, uključujući evakuaciju miliona ljudi. U poređenju sa njima, na Balkanu postoji manjak discipline i svesti o pravilnom postupanju tokom zemljotresa, što može imati katastrofalne posledice u slučaju sličnog događaja.
Profesor objašnjava fenomen subdukcije, gde se jedne tektonske ploče podvlače ispod drugih, izazivajući oslobađanje ogromne količine energije. Centralni deo Tihog okeana se pomera brzinom od čak 15 centimetara godišnje, pri čemu se talasi šire prema severu, i to sve do Filipina i Japana.
Milovanović se takođe osvrnuo na istorijske zemljotrese u toj regiji, posebno se setivši razornog zemljotresa iz 1952. godine. Nakon glavnog zemljotresa obično slede slabiji potresi, ali postoje izuzeci. „Obično nakon glavnog zemljotresa dolazi do serije manjih potresa dok se energija smiruje,“ objašnjava.
On upozorava da geološka aktivnost, iako može biti destruktivna, zapravo „daje život našoj planeti.“ Zemljotresi su neophodni za stvaranje planina i drugih prirodnih fenomena, a bez njih bi planeta postala ravna i bez života kakvog poznajemo.
Milovanović je takodje istakao sreću što su se ovi zemljotresi dogodili u oblastima sa malom gustinom naseljenosti, što je značilo da nije došlo do većih razaranja. „Cunami talasi se mogu kretati brzinom između 600 i 700 kilometara na sat, poput mlaznog aviona,“ naglašava on. Države poput Japana su posebno spremne za ovakve situacije, i to se ogleda u sistemima obrazovanja i pripreme građana.
Profesor je ukazao na nedostatak svesti i discipline na Balkanu. „Na ovom prostoru, dok ne bi došla motka iznad nas, nema discipline,“ rekao je, pozivajući na važnost edukacije o tome kako se ponašati tokom zemljotresa.
Postavlja se pitanje koliko je važno da i manje seizmički aktivne oblasti imaju planove i obuke za vanredne situacije. Preporučuje da svaka važna institucija ima vidljive upute za ponašanje tokom zemljotresa kako bi podigla svest među građanima.
Milovanović deli lično iskustvo narodnog straha tokom zemljotresa i podseća da je važno učiti o našem svetu i geološkim fenomenima. „Zemlja ima svoje zakone, a mi treba da ih razumemo da bismo bolje živeli u skladu s njom,“ zaključuje on.
Na kraju, profesor oslikava naš suživot s prirodom, naglašavajući da bez geološke aktivnosti ne bismo imali život kakav poznajemo. „Moramo poštovati planetu i razumeti prirodne pojave da bismo obezbedili sigurnost ne samo za sebe, već i za buduće generacije,“ poručuje Milovanović.
