Prema izveštaju Agencije za statistiku, spoljnotrgovinski bilans na Kosovu tokom januara 2025. godine pokazuje deficit od 29,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine, što ekvivalentira 414,1 milion evra. Tim Euronews Srbija istražuje koliko se srpski proizvodi vratili na kosovsko tržište posle ukidanja taksi na robu iz Srbije.
Tokom njegove predizborne kampanje, premijer Aljbin Kurti promovisao je ekonomsku stabilnost i smanjenje trgovinskog deficita na Kosovu. On je istakao da je Kosovo ostvarilo značajan ekonomski napredak, uz prosečan rast BDP-a od šest procenata u protekle četiri godine i pad inflacije na 1,6% u prethodnoj godini. Prema Kurtijevim rečima, izvoz se udvostručio, dok je odnos izvoza i uvoza poboljšan sa jedan prema devet na jedan prema šest.
Međutim, podaci međunarodnih organizacija ukazuju na to da Kosovo ostaje najsiromašnije mesto u regionu i šire, a podaci prištinskog zavoda za statistiku pokazuju rast uvoza i opadanje izvoza, što daje nasuprot Kurtijevim tvrdnjama. Predstavnik Biznis alijanse Kosova, Agim Šahini, navodi da je prošle godine uloženo preko šest milijardi evra za razne proizvode koji su dostupni na kosovskom tržištu.
Nakon ukidanja stopostotnih taksi na srpske proizvode, srpska roba je ponovo prisutna na Kosovu. U januaru ove godine vrednost kupljene srpske robe u Srbiji iznosila je više od 15 miliona evra, što je tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine. Ekonomski analitičar Stefan Kalaba naglašava da je na rafovima u kosovskim prodavnicama primetan manjak robe poreklom sa Kosova, a kupci, posebno na severu, preferiraju srpske proizvode zbog njihovog kvaliteta i povoljne cene.
Iako Kosovo ima potpisane sporazume sa zemljama CEFTA i EFTE, trgovinski deficit se nije smanjio. Uvoz iz CEFTA zemalja povećan je skoro 45% u ovoj godini. Šahini ukazuje na nedostatak strategije za podsticanje domaće proizvodnje, naglašavajući da je Kosovo ekonomski najslabije na Balkanu. Kurti je često tvrdio da Kosovo proizvodi dovoljno hrane i da nije zavisno od drugih zemalja, posebno Srbije. Ipak, svakodnevno dolazi do velikog prometa kamiona preko prelaza Merdare, što ukazuje na zavisnost Kosova od uvoza, uključujući i osnovne prehrambene proizvode.
Prema podacima kosovske carine, Kosovo uvozi raznovrsne proizvode, uključujući poljoprivredne mašine, građevinski materijal i voće. Iako se oko 60% stanovništva bavi poljoprivredom, Kosovo i dalje uvozi osnovne životne namirnice, što stvara sumnju u Kurtijeve tvrdnje o samodovoljnosti.
Predsednica Avenije poslovnih žena, Gordana Đorić, izjavila je da na tržištu ne primećuje povratak srpske robe kao pre i ističe probleme sa zadržavanjem na administrativnim prelazima. Ona postavlja pitanje zašto se mere zadržavanja primenjuju i ko koristi situaciju kada građani trpe zbog kašnjenja.
U međuvremenu, stručnjaci predviđaju da će se uvoz nastaviti povećavati, ukazujući na to da su gradske vlasti odgovorne zbog nedostatka proizvodne strategije. Kanali su punjeni kamionima s robom iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije i zemalja EU, što dodatno potvrđuje zavisnost od uvoza.
Ekonomisti i predstavnici privrednih komora iz Srbije i Kosova pozivaju na uklanjanje političkih blokada i omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, robe i kapitala, naglašavajući da su takve mere štetne za obe strane. Opšte je mišljenje da će ekonomija biti stabilnija ukoliko se politička pitanja stave po strani, a fokusira se na razvijanje tržišta i domaće proizvodnje.
