EU i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) nedavno su sklopili trgovinske sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), uvodeći nove carine na svoje proizvode. U prvi plan se stavlja sporazum EU, koji je prema tvrdnjama evropskih zvaničnika povoljniji od britanskog.
Sporazum EU sa SAD-om, koji predviđa carinu od 15% na robu iz EU, može delovati manje povoljno u poređenju sa britanskim sporazumom koji ima carinu od 10%. Ipak, zvaničnici Evropske komisije veruju da je njihov sporazum, iako sa višim carinama, generalno bolji. „15% je najbolji dostupni tretman“, izjavio je jedan visoki zvaničnik EU, dodajući da je britanska stopa od 10% zapravo deo šireg paketa koji ne uključuje sve aspekte američke carinske politike.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i bivši predsednik SAD Donald Trump postigli su politički dogovor 27. jula u Škotskoj, što je bio važan pokušaj da se okončaju trgovinske tenzije koje su trajale od marta. Sporazum je stupio na snagu 7. avgusta, ali pregovori o njegovim detaljima nastavljaju se.
S druge strane, Ujedinjeno Kraljevstvo je prema sporazumu sa SAD-om, koji je postignut 8. maja, dogovorilo carinu od 10% na uvoz britanske robe, ali ova stopa ne uključuje dodatne američke carine koje se već primenjuju. Prema komentarima EU zvaničnika, njihova stopa od 15% za EU uključuje sve postojeće carine, što je čini jedinstvenom.
Ako se uzmu u obzir prosečne carine SAD-a od 4.8% na robu iz EU, efektivne carine sa EU približavaju se britanskih 10%. Zvaničnici EU su naveli konkretne primere, poput sira, gde se carina od 15% na EU sir može uporediti sa 24.9% na britanski sir zbog udruženih carina.
„Naravno, postoje proizvodi koji mogu imati bolji tretman za britanske izvoznike“, priznao je zvaničnik, dodajući da „postoji mnogo proizvoda koji će u celini biti u boljoj poziciji“. Međutim, ukoliko SAD poštuju dogovor, carina od 15% će se primenjivati na raznovrsne proizvode koji uključuju poluprovodnike, farmaceutske proizvode i automobile—kategorije za koje UK još nije dobila takve pogodnosti.
Kada su u pitanju automobili, britanski sporazum predviđa carinu od 10% samo do kvote od 100.000 vozila godišnje, dok bi nakon toga SAD uveo carinu od 25%. EU je međutim osigurala stopu od 15% na automobile bez kvote, što omogućava neograničen uvoz pod tom stopom, iako SAD još uvek nije ispunila tu obavezu.
Pored toga, EU se ponosi time što nije postigla ustupke u sektorima kao što su poljoprivreda, gde su britanski sporazumi omogućili preferencijalne kvote. Britanski sporazum omogućava izuzetke za američku govedinu i etanol, dok EU ne planira da ustupa u ovim osetljivim sektorima.
„Evropska unija neće davati obaveze u osetljivim sektorima, kao što su etanol i govedina“, napomenuo je zvaničnik. Ova razlika između pristupa EU i UK može imati dugoročne posledice po trgovinske odnose i konkurentnost na tržištu.
U konačnici, iako se čini da su britanski uslovi konkurentniji na prvi pogled, dubinska analiza pokazuje složeniju sliku. Trgovinske tenzije između EU, UK i SAD-a nastaviće da se razvijaju, a trgovinski sporazumi će ostati u fokusu međunarodnih ekonomskih pregovora. Pitanje ostaje kako će se ovi sporazumi manifestovati na realno stanje tržišta i kako će uticati na potrošače i preduzeća u svim tim regijama.
