U Srbiji se sve više govori o problemu visokih cena i mogućim rešenjima koja bi mogla biti nađena kroz izmene zakona, a premijer Miloš Vučević nedavno je najavio nove mere. O ovom pitanju razgovarao je profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković, koji je ukazao na to koliko je važno da se preduzmu konkretni koraci kako bi se utvrdile eventualne nepravilnosti na tržištu.
Profesor Mijušković smatra da je objavljivanje rezultata istrage antimonopolske komisije ključno. Ova istraga ima za cilj da utvrdi da li je došlo do nefer praksi među trgovinskim lancima. On je upozorio da bi prejudiciranje rezultata moglo imati nepoželjne posledice za sve učesnike na tržištu, ukoliko se ispostavi da nije bilo zakonskih prekršaja.
Ukoliko se utvrde problemi, Mijušković očekuje da će biti doneseno sveobuhvatno zakonsko rešenje. On naglašava da rešenja ne moraju nužno proizaći iz rezultata istrage, već mogu biti deo šire težnje ka uspostavljanju fer tržišnih uslova. Ključno je, prema njegovim rečima, preduzeti odgovarajuće mere, uključujući i moguće kazne za prekršioce, kako bi se situacija na tržištu poboljšala.
Posebno se osvrnuo na važnost poštovanja zakona i spremnosti institucija da reše tržišne izazove. On smatra da je potrebno ispuniti tri ključna uslova: objaviti rezultate istrage, doneti odgovarajuće zakonsko rešenje i sprovesti ga u praksi. Samo tako bi se mogla očekivati pozitivna promena u ekonomskom okruženju Srbije.
Mijušković takođe ukazuje na to da tržišna privreda u Srbiji funkcioniše na osnovu odnosa ponude i tražnje, ali postoje i izuzeci kada je potrebna intervencija državnih vlasti. On identifikuje tri ključna momenta kada bi država trebala da reaguje: u slučaju kartelskih sporazuma, monopolističkih aranžmana i nefer praksi prema potrošačima. Ove okolnosti mogu stvoriti potrebu za državnom intervencijom kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje tržišta.
Osim toga, profesor podseća na istragu koja je pokrenuta u vezi sa četiri velika trgovinska lanca. Ipak, prema njegovim rečima, u ovom trenutku još uvek nemamo konačne rezultate ove istrage i država je pred dilemom da li će primeniti postojeće zakone ili će preći na nova zakonska rešenja.
Mijušković smatra da je potpuno opravdano da se država sistematski bavi ovim problemima, naročito nakon što su uočeni signali da bi se situacija mogla pogoršati. On ističe važnost kampanje „Bolja cena“, koja je započeta još 2023. godine, kao inicijalni korak ka rešavanju ovog pitanja.
Kako bi se unapredila praksa na tržištu, predložio je da se izvrši detaljna analiza lanca snabdevanja, što uključuje sve aktere – od dobavljača do krajnjih potrošača. To bi moglo da pomogne u razumevanju strukture cena i uzrocima visokih marži.
Uz to, profesor je naveo primer tržišta kafe, gde su cene na istorijskom maksimumu zbog sušnih perioda i promena potrošačkih navika u Aziji, što pokazuje da visoke cene nisu uvek posledica nefer praksi, već i prirodnih i ekonomskih zakona.
Osim toga, Mijušković podseća da su ekonomske krize, kao što je ona iz 2008. godine, pokazale potrebu za državnom intervencijom kako bi se stabilizovao specifičan sektor. Sličan pristup se može primeniti i na srpsko tržište, koje zahteva očuvanje konkurentnosti i zaštitu strateških sektora.
Na kraju, profesor ističe uspeh kineskog poslovnog modela, koji pokazuje efikasnost kombinacije slobodnog tržišta i državnog protekcionizma, i smatra da bi slične mere mogle doprineti stabilizaciji tržišne situacije u Srbiji.
Mijušković zaključuje da usled složenosti tržišne ekonomije, intervencija države može biti neizbežna, te da je važno raditi na stvaranju stabilnog ekonomskog okruženja koje će benefiti doneti svim akterima na tržištu.
