Naučnici su nedavno objavili da se rotacija Zemlje ubrzava, što će rezultirati kraćim danima u julu i avgustu. Prema izveštaju, 22. jula i 5. avgusta dani će trajati 1,3 do 1,6 milisekundi kraće nego obično. Ova informacija dolazi od Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), koja se oslanja na podatke sa različitih istraživačkih instituta, uključujući Skripsov institut za okeanografiju.
Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na promene u brzini rotacije Zemlje je položaj Meseca. 10. jul ove godine bio je najkraći dan do sada, sa smanjenjem trajanja od 1,36 milisekundi u odnosu na standardnih 86.400 sekundi. Ova razlika može se činiti beznačajnom, ali naučnici objašnjavaju da rotacija Zemlje nije savršeno ravnomerna. Različiti uticaji, poput gravitacionih sila koje deluje Mesec, sezonskih promena u atmosferi i interakcije sa Zemljinim jezgrom, uzrokuju oscilacije u dužini dana.
U proseku, dan traje oko 24 sata, ali zbog ovih varijacija, ponekad je dan kratki ili duži. U svakodnevnom životu, ove razlike obično nemaju veliki uticaj, ali iz perspektive tehnologije mogu izazvati probleme. U praksi, računari, sateliti i telekomunikacione mreže moraju biti u skladu sa preciznim vremenom, što je razlog zbog kojeg se od 1955. godine koriste atomskih satovi za merenje.
Ovi atomskih satovi koriste oscilacije atoma unutar vakuumske komore da bi izračunali vreme sa izuzetnom preciznošću. Time se utvrđuje Koordinirano univerzalno vreme (UTC), koje predstavlja globalni standard. Astronomi, takođe, prate Zemljinu rotaciju koristeći satelite koji prate položaj planete u odnosu na fiksne zvezde. Ovim metodama također se mogu otkriti male razlike između atomskih satova i stvarne rotacije zemljine ose.
Prema izjavama stručnjaka, kao što je Dankan Egnju sa Skrips instituta za okeanografiju, trend brže rotacije Zemlje postao je primetan od 1972. godine, ali veruje se da postoje i fluktuacije u toj brzini, što može biti sličan dešavanju na berzi. Takođe, od 1972. dodane su prestupne sekunde kako bi se prilagodile razlike između atomske i stvarne rotacije, pri čemu je dodato ukupno 27 prestupnih sekundi do danas.
Međutim, poslednjih godina, zbog ubrzanja rotacije, stopa dodavanja prestupnih sekundi se smanjuje. Navodi se da su uzroci ovih promena najviše povezani s položajem Meseca i plimnim silama, koje mogu uzrokovati ubrzanje ili usporavanje rotacije u zavisnosti od njegovog položaja.
U međuvremenu, klimatske promene su takođe uticale na ovu dinamiku. Istraživanja pokazuju da topljenje leda na polovima može usporavati rotaciju Zemlje, što dodatno komplikuje situaciju. Egnju je naveo kako bi, da je do otapanja leda došlo, moglo doći do značajnog pomaka u pitanju prestupnih sekundi.
U ovom trenutku, predviđanje budućih promena u rotaciji Zemlje je izazovno. Naučnici ne mogu precizno predvideti više od godinu dana unapred, ali te promene mogu imati uticaj na važne tehnološke sisteme, kao što su GPS, telekomunikacije i električne mreže. Prema rečima Džude Levina, fizičara u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, ovi problemi sa vremenom su slični onima sa padom sistema na prelazu u novi milenijum, poznatom kao Y2K.
Kao rezultat globalnih promena i ubrzanja rotacije, svet mora ostati budan i prilagodljiv, posebno kada se radi o tehnologiji i njenim sistemima koji zavise od preciznog merenja vremena. U ovom nepredvidivom okruženju, uz sve veću kompleksnost navedenih faktora, izazovi se jasno povećavaju, a nauka se mora suočiti s njima na najbolji mogući način.
