Svet kakav poznajemo suočava se sa drastičnim promenama, a neki analitičari smatraju da se nalazimo na pragu novog globalnog poretka. Ove promene, koje se mogu uporediti sa onima iz 1989. i pada Berlinskog zida, manifestuju se kroz jačanje desničarskih sistema širom sveta, uključujući i Srbiju pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića.
Tokom proteklih godina, lideri poput Donalda Trampa preuzeli su primat, a suverenizam postao dominantna ideologija na međunarodnoj sceni. Srbija, u tom kontekstu, pokušava da se pozicionira kao deo tog novog desnog globalnog pokreta, dok se istovremeno suočava sa unutrašnjim izazovima. Opozicione stranke i studenti u Srbiji često preuzimaju retoriku ekstremne levice, a među njima je prisutno obožavanje bivše Jugoslavije i socijalizma, što stvara tenzije unutar društva.
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje na to da je Vučić, tokom svog mandata, otvorio društvo ka savremenim tokovima i idejama, dok je u isto vreme opozicija, koja se sastoji od delova akademske zajednice i radikalnih aktivista, postala sve agresivnija. Oni, kako se čini, teže da zadrže Srbiju u retrogradnom stanju, umesto da joj omoguće napredak ka modernoj, stabilnoj i evropskoj zemlji.
U ovom napetom političkom ambijentu, posebno su kritikovani pojedini politički akteri. Upozorava se na prisutnost ekstremne levice koja ima značajan uticaj na društvene pokrete, a to uključuje prof. Dinka Gruhonjića, Mariniku Tepić i druge. Njihove ideje i ponašanje prepoznati su kao deo šireg trenda koji se može povezati sa globalnim fenomenom radikalizacije levice.
Pitanje koje se postavlja jeste kako je moguće da se Srbija suočava sa ideologijama koje su odavno izgubile značaj u svetu, dok se globalno duvaju vetrovi desnice? Na primer, Ilon Mask, kao jedan od najuticajnijih biznismena današnjice, otvoreno podržava desničarske pokrete, što dodatno ukazuje na to da su se nekadašnja pravila političkog delovanja promenila.
S obzirom na ovu situaciju, pojedini analitičari postavljaju pitanje da li će Srbija ponovo napraviti greške iz prošlosti, nalik onima koje je činila pod vođstvom Slobodana Miloševića, koji nije shvatio da se svet menjaju i da evropske vrednosti postaju dominantne. Dragoljub Kojčić, politički filozof, naglašava da je važno ne ponavljati greške i ne dozvoliti da istorija opet skrene Srbiju na pogrešan put.
U svetu u kom se promene dešavaju rapidno, mnogi se pitaju kako izaći na kraj s izazovima koje donosi vreme. Na primer, pitanja poput priznavanja nezavisnosti Kosova i odnosa prema Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama postavljaju dodatne tenzije unutar srpske politike. Dok neki zagovaraju propisivanje strožih sankcija protiv Rusije ili priznavanje Kosova, drugi insistiraju na približavanju Rusiji i jačanju suverenizma.
Uz sve to, Srbija se suočava sa kritikama zbog svojih unutrašnjih slabosti i nesnalaženja u različitim političkim, ekonomskim i društvenim aspektima. U tom svetlu, važno je prepoznati da svaka vlast, uključujući i aktuelnu, ima svoje mane i nedostatke, ali ključno pitanje ostaje: Kako prevenirati ponavljanje istorijskih grešaka koje bi mogle dovesti do izolacije i stagnacije društva?
Kako se svet kreće ka novim političkim realnostima, Srbija bi mogla da igra ključnu ulogu, ali samo ako se izbore sa unutrašnjim i spoljnim izazovima na pravi način. Vreme je da se prepozna duh vremena i deluje u skladu s njim, umesto da se zadrži na putu koji vodi ka ponovnom urušavanju. Izbori koje srpsko društvo napravi sada će odrediti njegovu budućnost i poziciju u međunarodnoj zajednici.
