Cene zlata su u posljednjih pet godina porasle za 80 procenata, delom zbog inflacionog okruženja koje utiče na globalnu ekonomiju. Trenutno se zlato na svetskim berzama trguje po ceni od oko 2.900 dolara po unci, a analitičari smatraju da bi uskoro moglo da pređe i psihološku granicu od 3.000 dolara, prema izveštaju Bloomberga Adria. Ovaj značajan porast interesa za zlato izazvao je promišljanje o globalnoj proizvodnji i potrošnji ovog plemenitog metala.
Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), svet je prošle godine proizveo oko 3.300 tona zlata, što predstavlja rast od pedesetak tona u odnosu na prethodnu godinu. Kinezi su sa proizvodnjom od 380 tona i dalje najveći proizvođač zlata, iako su se njihovi godišnji kapaciteti smanjili s vrhunca od 455 tona u 2016. godini. I pored opadanja, Kina ostaje na visokom nivou proizvodnje, koja nikada nije pala ispod 300 tona godišnje.
Rusija se na drugom mestu sa 310 tona zlata, što je otprilike na istom nivou kao u prethodnoj godini. Stabilnost proizvodnje u Rusiji ukazuje na dugoročne trendove koji su zabeleženi u ovoj industriji. Na trećem mestu nalazi se Australija sa 290 tona, dok se na listi pet najvećih proizvođača još nalaze Kanada sa 200 tona i Sjedinjene Američke Države sa 160 tona zlata.
Uz prosečnu cenu zlata od oko 2.400 dolara po unci, celokupna godišnja globalna proizvodnja prošle godine dostigla je vrednost od oko 250 milijardi dolara. Veliki deo godišnje proizvodnje zlata, oko 45 procenata, koristi se za izradu nakita, dok centralne banke kupuju dodatnih 21 procenat. Ostalo zlato se upotrebljava za izradu poluga, kovanica i medalja, kao i u elektronici.
Zlato se tradicionalno gleda kao sigurna investicija u vremenima krize. Pored fizičke kupovine zlata, investitori se često odlučuju za posredne načine ulaganja, kao što su udeli u investicionim fondovima ili akcijama kompanija koje se bave rudarenjem zlata. Tako su i pojedini penzioni fondovi u regionu Adria, poput hrvatskog AZ fonda, uložili u akcije velikih proizvođača zlata poput Newmont i Barrick Gold.
Ukupan udeo ovih kompanija u svetskoj proizvodnji zlata kreće se oko deset procenata. Newmont je u prošloj godini proizveo 6,9 miliona unci, što odgovara približno 215 tona zlata, dok se Barrick može pohvaliti proizvodnjom od 3,9 miliona unci, ili oko 120 tona.
U posebnim prilikama, cena zlata dostizala je istorijske visine, najpre kada je 2008. prešla granicu od 1.000 dolara po unci, a zatim je u avgustu 2020. godine premašila 2.000 dolara usled pandemije. Iako se danas cene zlata nalaze na visokom nivou, kada se uzme u obzir inflacija, zlato je zapravo bilo skuplje 1980. godine kada je dostiglo vrednost koja bi danas iznosila gotovo 3.500 dolara po unci.
Visoke cene zlata na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete rezultat su niza ekonomskih faktora. Oslobađanje američkog dolara od zlatnog standarda, visoka inflacija i nezaposlenost su samo neki od razloga za rast cena zlata u to vreme. S obzirom na trenutne ekonomske nesigurnosti, zlato ponovo postaje privlačno za investitore, što ukazuje na paralelu između današnjih i stilskih izazova koji su oblikovali tržišta pre više od četiri decenije.
Povećana zainteresovanost za zlato na svetskom tržištu može se povezati sa sličnim ekonomskim krizama i potražnjom za sigurnim skladištem vrednosti, što obezbeđuje da zlato i dalje ostaje važno u portfolijima modernih investitora.
