Srbija se, poput mnogih zemalja, suočava sa paradoksom savremenog tržišta rada – posla ima, ali radne snage sve manje. U nekim sektorima, posebno onima sa hroničnim nedostatkom kadrova, poslodavci sve više angažuju strane radnike. Ovaj fenomen postavljen je kao rezultat promena u strukturi radne snage, uz pitanje koliko obrazovni sistem prati realne potrebe privrede.
Unija poslodavaca Srbije predlaže temeljnu reformu obrazovnog sistema, koja bi uključivala i ukidanje zastarelih zanimanja iz školskih kurikuluma, kao i uvođenje novih programa relevantnih za savremeno tržište rada. Ovaj predlog je već stigao do Vlade Srbije, koja je pozvala privrednike da učestvuju u kreiranju nastavnih programa za buduće srednjoškolce.
Prema rečima Jelene Jevtović iz Unije poslodavaca, najveći deficit radnika u Srbiji primećuje se u sektorima građevine, ugostiteljstva, turizma i saobraćaja. Srbija je tokom prethodnog perioda izdala čak 80.000 radnih dozvola za strane državljane, što je rezultat potražnje za radnicima. Strani radnici su privučeni boljim platama u Srbiji nego u svojim matičnim zemljama dok domaći radnici često odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada.
Pored toga, postoji i nedostatak interesa mladih za određena zanimanja. Na primer, za zanimanja kao što su građevinski radnici, tesari i zidari, skoro da nema interesa među mladima. Jevtović naglašava da Srbija nema Zakon o zanatstvu, koji bi mogao doprineti promociji ovih zanimanja. Čak je i predlog Unije poslodavaca dobio pozitivno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta, ali se konkretne akcije još nisu realizovale.
Obrazovni sistem se suočava i sa problemom zastarelih zanimanja koja se i dalje uče u školama, a za kojima na tržištu više nema potražnje. Primeri ovih zanimanja su slovački, daktilograf i kovač. Potrebna je sveobuhvatna analiza kako bi se identifikovala ova zanimanja i uklonila iz nastavnih planova.
Reforma obrazovnog sistema ne uključuje samo ukidanje zastarelih zanimanja, već i uvođenje novih profila koji prate potrebe privrede. Jevtović ističe da je važna dugoročna strategija koja će odrediti pravac razvoja privrede i zemlje.
Jedan od ključnih predloga Unije poslodavaca je veće uključivanje praktične nastave u obrazovni proces. Praksa bi omogućila učenicima da razviju veštine koje su direktno primenljive na tržištu rada, čime bi se povećala njihova zapošljivost. Pored toga, postoji potreba da se mladi motivišu da upisuju škole za zanimanja koja su manje popularna, ali veoma tražena.
Još jedan problem je nedostatak kvalifikovanih radnika, koji su ili otišli u inostranstvo, otišli u penziju ili se zaposlili kao samostalni preduzetnici, čime se dodatno povećava deficit kadrova.
Unija poslodavaca Srbije već je dobila pozitivan odgovor od Vlade. Poslali su inicijativu predsedniku Vlade, koja je proslijeđena Ministarstvu prosvete. Očekuje se da će predstavnici privrede učestvovati u kreiranju obrazovnih programa sa fokusom na veštine koje su relevantne za tržište rada. Iako je proces tek započet, očekivanja su velika, a Jevtović smatra da će inicijativa doneti konkretne rezultate, ali će za to biti potrebno vreme i kvalitetna analiza.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da je reforma obrazovnog sistema od suštinske važnosti za budućnost rada u Srbiji. Usmeravanje obrazovanja prema realnim potrebama tržišta može stvoriti stabilniji i produktivniji radni ekosistem, koji će koristiti kako domaćim radnicima, tako i privredi u celini.
