Cena kafe „arabika“ na berzi u Njujorku dostigla je dvomesečni maksimum zbog mrazeva u Brazilu, što će rezultirati smanjenjem roda i nepovoljnom situacijom na tržištu. Profesor ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Veljko Mijušković, ocenjuje da se može očekivati dalji rast cena, dok urednik portala „Akademija kafe,“ Bojan Đorđević, upozorava da bi kafa mogla postati luksuz.
Kafa, koja predstavlja omiljeni napitak mnogih, ponovo je u žiži interesovanja građana i ekonomista zbog nesrazmernog poskupljenja na tržištu. Pakovanje od 200 grama trenutno se prodaje po ceni od 420 do 500 dinara, u zavisnosti od proizvođača. Mijušković ukazuje na to da poskupljenje kafe potiče od više globalnih faktora. Klimatske promene, povećana potražnja, problemi sa snabdevanjem i trgovinske restrikcije doprinose situaciji. Trenutni trendovi ukazuju na to da bi se u budućnosti mogla očekivati dalja povećanja cena.
Profesor Mijušković napominje da se efekti ovih promena u Srbiji osećaju sa odlaganjem, u zavisnosti od količine zaliha koje su uvezeni i pečeni od strane kokrešetata. Đorđević ističe da je poskupljenje kod nas, iako nije toliko izraženo kao na svetskom tržištu, dovoljno značajno da se na svakodnevnom nivou primeti.
Jedan od značajnijih problema s kojim se suočava tržište kafe u Srbiji je akciza, koja čini kafu skupljom. Đorđević izražava nezadovoljstvo ovim pitanjem, sugerišući da bi trebalo povući akcizu da bi kafa bila pristupačnija. On takođe naglašava kako Kina uvozi velike količine kafe, što dodatno utiče na njen rast cena. Zbog ovih promjena, cena espresa u lokalima već dostiže 370 dinara, što neki smatraju preteranim.
U Srbiji se kafa najviše uvozi iz Vijetnama i Brazila, a Đorđević naglašava da su ti veliki proizvođači do sada uspevali da održe stabilne cene. Ipak, situacija se menja i očekuje se da će mali proizvođači, sa sve većim nametima, osetiti najveći pritisak. Mnogi sa kvalitetnom ponudom će patiti, a ugostiteljski objekti se suočavaju sa sve manje klijenata.
Zaključak je da je trenutna situacija na tržištu kafe u Srbiji izazovna, a dalji rast cena može negativno uticati na potrošače. Profesor Mijušković podseća da kafa spada u svakodnevnu potrošnju, a država na osnovu toga naplaćuje akcize kako bi obezbedila prihod, ali to istovremeno može destabilizovati tržište.
U svetlu svih ovih izazova, postavlja se pitanje kako će se potrošači prilagoditi ovim promenama i da li će kafa postati luksuz koji će biti sve manje dostupni širom Srbije. Isplatiće se još praćenje ovog tržišta i analize trenutnih ekonomskih faktora koji utiču na cene kako bi se razumeo puni opseg problema.
