Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić predložio je da na dnevnom redu sutrašnje sednice parlamenta bude i Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu. Prema tom predlogu, dokument koji su u parlamentarnu proceduru uputila 43 poslanika većine, trebalo bi da bude prva tačka dnevnog reda.
Ova situacija ukazuje da će sutra u crnogorskom parlamentu biti burno, jer je neizvesno u kom pravcu će ići rasprava o tako važnom dokumentu, a posebno da li će biti usvojen baš na veliki praznik Vidovdan. Premijer Spajić izražava neprijatnost što se tema Jasenovca otvara u ovom trenutku, te pokušava skrenuti fokus na druge zločine.
Premijer je izjavio da je u procesu pred Skupštinom 40 rezolucija koje su pokrenute posle Rezolucije UN o Srebrenici. Također je istaknuto da je Crna Gora spremna suočiti se sa tamnom prošlošću i raditi na bilateralnim odnosima s Hrvatskom u najboljem evropskom duhu.
Hrvatska je uputila protestnu notu Crnoj Gori zbog namere da se izglasa rezolucija o Jasenovcu, smatrajući da takav potez dela vlasti u Podgorici može naškoditi odnosima između dveju susednih država. Predlog dokumenta o Jasenovcu je usledio kao odgovor na Rezoluciju o Srebrenici koju je podržala Crna Gora, a koja je bila direktan udar na Srbiju, Republiku Srpsku i ceo srpski narod.
Lider Demokratske narodne partije izjavio je da očekuje da će rezolucija o Jasenovcu biti uključena na dnevni red parlamenta do kraja juna, simbolično na Vidovdan, kako bi se poslala poruka o važnosti sećanja na genocid u Jasenovcu.
U predlogu rezolucije o Jasenovcu, između ostalog, navodi se da Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine.
Sve navedeno ukazuje na mogući sukob interesa i mišljenja među političkim strankama u Crnoj Gori u vezi s ovom temom. S obzirom na to da je tema Jasenovca osetljiva i sa dugom istorijom konflikta, rasprava o rezoluciji može izazvati podele i tenzije unutar parlamenta.
Očekuje se da će rasprava o rezoluciji o genocidu u Jasenovcu biti praćena pažljivo kako u Crnoj Gori, tako i u susednim zemljama. Rezultat glasanja može imati značajan uticaj na odnose između Crne Gore, Srbije i Hrvatske, te na dalji proces evrointegracija Crne Gore.
S obzirom na to da se ova tema tiče istorijskih događaja koji su ostavili dubok trag u regionu, neophodno je da se rasprava vodi sa pažnjom i odgovornošću. Važno je da se sve strane učesnice u političkom procesu ophode sa poštovanjem prema žrtvama genocida i da se postigne zajednički dogovor o značaju sećanja na prošlost kako bi se izbegli novi sukobi i tenzije među narodima u regionu.
