Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, uveo je nove carinske stope na uvoz čelika i aluminijuma koje će stupiti na snagu 4. marta. Ovim potezom, carina na aluminijum je povećana sa 10% na 25%, uz ukidanje svih izuzetaka za pojedine zemlje i kvote koje su prethodno važne za tržište. Tramp je ovom odlukom želeo da zaštiti domaću industriju, ali analitičari upozoravaju da bi to moglo izazvati trgovinski rat.
Tramp je u svom obraćanju naglasio važnost dovršetka domaće proizvodnje, ističući da su Sjedinjene Američke Države bile “udaranje od prijatelja i neprijatelja”. On je dodao da sada Americi treba čelik i aluminijum koji se proizvode unutar zemlje, a ne u inostranstvu, te je ova akcija predstavljena kao pokušaj ponovnog buđenja američke proizvodnje kakvo nije viđeno u decenijama. Osim čelika i aluminijuma, Tramp najavljuje uvođenje novih carina za automobile i kompjuterske čipove.
Zvaničnik Bele kuće saopštio je da će sve navedene mere stupiti na snagu u dogovoreno vreme, a mnoge zemlje, uključujući i Kinu i Kanadu, prate situaciju s zabrinutošću. Kanadski premijer Džastin Trudo najavio je kontramere, dok je Karlos Slim, nekada najbogatiji čovek na svetu, istakao da ove carine verovatno neće imati značajan uticaj na Meksiko, trećeg najvećeg izvoznika čelika u Sjedinjene države.
Tokom razgovora sa premijerom Australije, Tramp je napomenuo mogućnost izuzeća za ovu zemlju, ukazujući na istorijski trgovinski suficit koji SAD imaju s Australijom. Premijer Australije, Entoni Albaneze, potvrdio je da su SAD značajan investitor u Australiji i da su uvozne cifre čelika i aluminijuma u SAD minimalne – oko jedan odsto, odnosno dva odsto.
Posledice Trampovih mera najviše će osetiti Kanada, koja čini oko 20% američkog uvoza čelika. Analitičari predlažu da bi ove carinske mere mogle uzrokovati široke poremećaje na tržištu, kako globalno, tako i lokalno, a posebno ističu zabrinutost vezanu za inflaciju i potencijalnu recesiju.
Ekonomista Ivan Nikolić komentarisao je Trampovu najavu, ističući da bi moglo doći do većih inflacionih pritisaka, a da će trgovinski sukobi dodatno komplicirati globalne ekonomske odnose. On smatra da zapravo postoji rizik od sukoba koji bi mogao rezultirati kontramerama drugih zemalja, što bi moglo dovesti do dodatnog, opasnog rastućih carina i ekonomskih tenzija.
Nikolić je dodatno upozorio na potencijalne posledice prekomernog povećanja carina i složenih trgovinskih odnosa, ističući da će male izvozno orijentisane ekonomije, uključujući Srbiju, posebno biti pogođene. Ove promene takođe bi mogle dovesti do poremećaja u globalnim trgovinskim tokovima, što bi dodatno potkopalo globalnu ekonomsku dinamiku.
Kako bi se procenile duže posledice Trampovih carinskih mera, potrebno je pratiti tok događaja u narednim nedeljama. Sukobi i odgovori drugih zemalja otvaraju dileme o budućim odnosima između SAD i glavnih trgovinskih partnera. Trampove politike često podstiču nesigurnost među poslovnim liderima i ekonomistima, koji se plaše da će mere stvarati više problema nego što će ih rešiti, dovodeći u opasnost globalno gospodarstvo.
Iako Tramp želi da ojača domaću industriju, mnogi analitičari smatraju da mu to može pobeći iz ruku, jer neizvesnost u svetkoj ekonomiji raste, a svet se može suočiti s ozbiljnim trgovinskim konfliktima koji bi imali dugoročne posledice. Očekivanja su da bi sa svakim novim uvođenjem carina mogli postojati recipročni odgovori iz drugih zemalja, što dodatno komplikuje već tešku situaciju. S obzirom na to, stagnacija ili nepovoljni ekonomski tokovi mogli bi se otežati i produbiti.
