Anri de Tuluz-Lotrek, poznat po svojim delima iz Pariza krajem 19. veka, nije bio samo slikar već i veliki gurman. Bio je izvanredan domaćin svojim prijateljima, praveći eksplozivne koktele poput „Zemljotresa“ koji izazivaju glavobolje, ali i kreirajući recepte koji idu uz njih. Voleo je gastronomiju toliko da je planirao objaviti knjigu sa receptima, ali je preminuo prerano. Njegov prijatelj Moris Žoajan nastavio je njegov rad i objavio knjigu „Umetnost kuvanja“ 1930. godine, koja sadrži 150 inventivnih recepata, među kojima su čuvene golubice sa maslinama i američki jastog.
Tuluz-Lotrekovi recepti su neobični i zahtevaju specifične sastojke, poput lova jegulja iz brzih reka i čiste vode ili hvatanja štuke varalicom iz Some. Među receptima su i drozd sa klekom, filet čaplje i dinstani mrmot. Ipak, postoje i prijemčiviji recepti poput provansalske čorbe bujabes, kasula sa veprovinom i raznovrsnih supa, soseva i jela od povrća.
Tuluz-Lotrek je bio alkoholičar, ali je uživao u svakom gutljaju i zalogaju. Uživao je zajedno sa prijateljima poput pesnika Paula Leklera, noseći rende i muškatni oraščić kako bi začinio svoje vino. Iako je bio hedonista, nije preozbiljno shvatao gastronomiju, zaključujući knjigu sa „Drevnim receptom“ koji je ostao nepoznat.
Poreklom iz aristokratske porodice, Tuluz-Lotrek je imao genetski deformitet od krvnog srodstva svojih roditelja i nikada nije pravilno zacelio prelome nogu iz tinejdžerskog doba, zbog čega je ostao niskog rasta. Bio je voljen i nazivan „dušom Monmartra“, a poznat je po svojim slikama iz Pariza i cirkusima. Nakon njegove smrti, majka i prijatelj Moris Žoajan organizovali su promociju njegove umetnosti, a najskuplja slika „Pralja“ prodata je za 22,4 miliona dolara.
