Na visokoj planini Javor, na visini od 1.240 metara, surova planinska klima nije sprečila par selica da se i ove godine usele u selo Kalipolje.
Meštani sela Ljepojevića ne mogu da objasne šta je privuklo rode da se usele baš kod njih, ali se šali i kažu da njihovo selo možda izgleda još lepše nego što misle, kako i samo ime govori.
Kroz razgovor se sećaju kada su rode prvi put doletele u selo 1993. godine i sagradile gnezdo u domaćinstvu Ivankovića. Od tada, svake godine dolaze na isto mesto.
Meštani su navikli na njihov dolazak krajem marta, ali su ove godine rode poranile i stigle 12. marta. Obično borave u selu od marta do kraja avgusta, kada sa svojim mladuncima odlaze u toplije krajeve.
Neobično je što su odabrale baš surovu planinu za svoje gnezdo, jer u ovom kraju Srbije, pored Ljepojevića, jedan par redovno dolazi i na Bele Zemlje kod Užica, gde je niža nadmorska visina i blaža, prijatnija klima.
Meštani sela vole rode i smatraju ih atrakcijom, posebno za najmlađe. Svake godine ih očekuju s radošću, kao da dolaze prvi put. Prema rečima domaćina Zorana Ivankovića, veruju da su rode koje sada dolaze potomci prvih koji su se izlegli u selu.
Prošle godine, oluja je uništila gnezdo rode i njihove mladunce. Ivankovići su brzo reagovali postavivši gumu od traktora oko gnezda kako bi ga „osigurali“. Nakon tog incidenta, strepeli su da li će se rode ponovo vratiti, ali su srećom došle.
Domaćini ih smatraju stalnim gostima i veruju da im donose sreću u domaćinstvo. Ptice su vešto izbegle aprilski mrazevi i napustile su gnezdo u potrazi za toplijim mestom, ali su se brzo vratile kada je vreme postalo prijatnije.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) sprovodi Međunarodni popis belih roda i poziva zainteresovane građane da učestvuju u prebrojavanju ovih ptica kako bi se proširila saznanja o brojnosti belih roda, njihovim gnezdilišnim navikama i broju mladunaca.
