Zemlja se u poslednje vreme okreće sve brže, a naučnici beleže sve kraće dane. Ovaj fenomen izaziva zabrinutost kod astronoma i fizičara jer se pojavljuje mogućnost da bi mogli da odluče o ukidanju sekunde kao jedinice merenja vremena. Ovo bi bio prvi put u istoriji da se takva mera preispituje.
Kako se okretanje Zemlje ubrzava, prošlog leta su dani postali kraći nego ikada. Naučnici su primetili da se prosečno trajanje dana smanjuje za milisekunde, što može delovati neprimetno, ali u svetu nauke to ima značajne posledice. Razlog za ovo ubrzanje može biti promena u klimatskim uslovima, kao što su pomeranje masa vode u okeanima i klimatske promene koje utiču na brzinu rotacije planete.
Prema podacima sa merenja koje sprovodi Međunarodni sistem jedinica (SI), dan bi trebao trajati tačno 86.400 sekundi. Ipak, poslednje analize pokazuju da se taj broj smanjuje. Iako te promene nisu dramatične, stručnjaci se suočavaju s pitanjem smatraju li da je sekunda još uvek adekvatan način merenja vremena ili je potrebno prilagoditi sistem.
Jedna od mogućih rešenja bi bila uklanjanje „leap seconds“, dodatnih sekundi koje se dodaju kako bi se uskladio atomskog vremena sa prirodnim ciklusima Zemljine rotacije. Ovo ažuriranje, koje se sprovodi svako nekoliko godina, postavlja dodatne izazove u preciznom merenju vremena, što je ključno za globalnu navigaciju, komunikacione sisteme i druge tehnologije.
U poslednjim godinama, mnogi od ovih sistema su se suočili s problemima usled dodatnih sekundi. Na primer, kada je 2016. godine dodana jedna „leap second“, mnogi serveri su doživeli zastoje, što je izazvalo kašnjenja u digitalnim operacijama. To je navelo naučnike da se zapitaju da li bi brža rotacija Zemlje zapravo mogla da dovede do ukidanja sekunde kao jedinice merenja, ukoliko se ovaj trend nastavi.
Promene u brzini rotacije Zemlje takođe mogu imati dugoročne posledice na sve od meteorologije do klimatskih modela i raspodela vremena npr. u svakodnevnim igrama. U tom smislu, naučnici su otvoreni za istraživanje rešenja koje bi moglo uključivati redefinisanje sekunde.
U okviru Međunarodne unije za mjerenje i merenje vremena, u poslednje vreme se vode diskusije o mogućem ukidanju sekunde i redefinisanju načina na koji se meri vreme. Iako mnogi fizičari i inženjeri podržavaju promenu, drugi smatraju da bi to stvorilo dodatne konfuzije, ne samo u akademskim krugovima, već i među opštom populacijom koja se oslanja na precizno merenje vremena u svakodnevnom životu.
Jedina postavljena pravila od trenutka kada je sekunda definisana, zasnovana su na fizičkim svojstvima, kao što je trajanje oscilacija atoma. Zato bi bilo teže zamisliti kako bi izgledao svet bez ove jedinice, koja je već decenijama u osnovi svih naših merenja vremena.
Jer se menjajući prirodni svet, naučnici i dalje rade kako bi razumeli te promene i pronašli rešenja koja će biti primenjiva na svakodnevni život. Pitanje o potencijalnom ukidanju sekunde je samo jedan od mnogih načina na koji se nauka suočava sa izazovima budućnosti i pitanjima u vezi sa našim mestom unutar univerzuma.
Ove promene više nisu samo teorične, već se jasno odražavaju na naše svakodnevne živote i tehnologije koje koristimo. U tom smislu, moguće ukidanje sekunde otvara zanimljive dijaloge o merenju vremena i vitalnosti prirodnih ciklusa u našem savremenom svetu.
Dešavanja oko ovog pitanja bi mogla imati dugoročne posledice ne samo na naučne zajednice nego i na društvo kao celinu, s obzirom na to koliko su naše svakodnevne aktivnosti oslonjene na precizno merenje vremena. Naučnici će nastaviti da proučavaju ovu temu i verovatno će u budućnosti doći do dodatnih otkrića ili rešenja koja bi mogla oblikovati način na koji se vreme meri i percipira.
