Srbija se trenutno suočava sa značajnim političkim previranjima, koja su obeležena demonstracijama, sukobima s policijom i napadima na prostorije Srpske napredne stranke (SNS). Nikola Belić, zamenik urednika političke rubrike u „Politici“, nedavno je govorio o situaciji na Euronews Srbija, upozoravajući na ozbiljnost događaja i potrebu za prekidom nasilja.
Prema njegovim rečima, protesti su prešli granice mirnog izražavanja nezadovoljstva, a nasilje se sve više manifestuje. „Nešto što stvarno ne sme da se dešava i što u nekom trenutku mora da stane“, istakao je Belić, naglašavajući da su napadi na prostorije SNS-a apsolutno neprihvatljivi. Tokom toplih pet ili šest dana, broj učesnika protesta se smanjuje, što ukazuje na to da je rastuće nasilje postalo odbijajuće.
Belić je dodao da mirni protesti imaju svoje mesto u demokratskom društvu i mogu se izražavati kroz parlament, ali trenutna situacija, koja uključuje neprijavljene skupove i nasilne incidente, zahteva hitnu reakciju svih aktera. On naglašava da je imovina svih građana, bilo da je privatna ili stranačka, nepovrediva, kao i bezbednost svih ljudi.
U Beogradu, Novom Sadu i Valjevu, prostorije SNS-a su bile meta vandalskih napada. Belić se posebno osvrnuo na naziv protesta „Gde smo stali“, koji ima preteću konotaciju. On ističe da je „prva kamenica“ označila prelazak crvene linije i da nasilje više ne može da se toleriše.
Dodatno komplikuje situaciju nedostatak političkog liderstva među demonstrantima. Opozicione vođe nisu javno osudile nasilje niti su stvorile jasan plan kako da odgovore na trenutne probleme. Belić je primetio da su sukobi s policijom nastali kada su demonstranti došli ispred prostorija SNS-a, bacajući kamenice i fizički napadajući prisutne.
Reakcija vlasti takođe je bila važna tema. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obišao je oštećene prostorije SNS-a i pokazao solidarnost sa članovima stranke. On je takođe ukazao na značaj dijaloga i suzdržavanje od uvreda, apelovao je na stranačke pristalice da se uzdrže od nasilja. Ovaj gest demonstrira razlikovanje između ponašanja lidera vlasti i ponašanja demonstranata.
U Novom Sadu, nakon što su prostorije SNS-a zapaljene, lokalni lider Miloš Vučević pružio je podršku članovima stranke. Belić smatra da ovakav pristup rukovodstva pokazuje nedostatak vidljivog političkog autoriteta među demonstrantima, gde se ne čuje jasna osuda nasilja.
Osim što se suočava s nasiljem, Belić je komentarisao situaciju u Pionirskom parku, gde su studenti protestovali sa svojim zahtevima. On veruje da bi uklanjanje njihovog kampa moglo da izazove dodatne tenzije, jer naslovi nasilnih incidenata ukazuju na to da neki akteri nisu zainteresovani za dijalog.
Govoreći o spekulacijama o „obojenoj revoluciji“ i straničnjoj umešanosti, Belić upozorava na opasnost automatskog prihvatanja stavova o političkoj krizi koja kao da zahteva stranog posrednika. Politika krize i strano umešavanje mogu stvoriti sliku haosa, što može dugoročno biti štetno za zemlju.
Na kraju, Belić naglašava da pravo na okupljanje ne može biti uskraćeno jednoj strani dok druga strana uživa u tim pravima. Demonstranti su imali svoje razloge za protest, ali vidljivo nasilje ukazuje na to da dijalog trenutno nije prioritet. Uz sve to, njegovi komentari i analize pozivaju na pažljivo sagledavanje trenutnog stanja i opasnosti po stabilnost zemlje.
Važno je obezbediti prostor za miran i konstruktivan dijalog koji će doprineti rešavanju trenutnih problema, a ne eskalaciji nasilja i sukoba. Potrebno je izgraditi mostove između različitih strana i osigurati da se glas svake grupe čuje kroz demokratske mehanizme. Na taj način, Srbija može izneti stabilnu budućnost, bez pretnji nasiljem ili spoljnom intervencijom.
