Visoke cene namirnica predstavljaju ozbiljan problem u Crnoj Gori, a najnoviji slučaj koji je dospeo u javnost ponovo je šokirao potrošače. Na društvenim mrežama pojavila se fotografija kojom se prikazuje cena kilograma španskog pršuta u jednom od najvećih trgovinskih lanaca, koja iznosi neverovatnih 120 evra. Ova informacija izazvala je široku pažnju javnosti i dodatno podstakla diskusiju o cenama osnovnih životnih namirnica.
Nadalje, stručnjaci su ukazali na to da je vakumirani pršut pata negra, bez kosti, u pakovanju od 814 grama, dostupan po ceni od 97 evra i 68 centi. Ove cifre su izazvale negodovanje među građanima, koji smatraju da su takve cene neprihvatljive i da ozbiljno pogađaju njihov budžet.
Ove visoke cene nisu samo nedavna pojava. Naime, u Crnoj Gori se već duže vreme vodi debata o rastućim troškovima života, posebno u sektoru prehrambenih proizvoda. Mnogi građani su nezadovoljni što povećanje plata i penzija nije pratilo rast cena, što još više otežava svakodnevni život.
U svetlu ovih događaja, prošle nedelje organizovan je prvi bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca u zemlji. Tokom tog petka, prodate količine su pale za čak 56,14 odsto u poređenju sa istim danom prethodne nedelje. Ovaj vid građanske akcije pokazao je snagu zajednice i njihovu sposobnost da utiču na tržište kroz kolektivne mere.
Građanske inicijative postale su snažno oružje protiv rasta cena, a grupa Alternativa Crna Gora (ACG) pozvala je na nastavak bojkota. Novembarsko okupljanje zakazano je za petak, 7. februara i subotu, 8. februara. ACG je izrazila zabrinutost zbog neprestano rastućih cena u megamarketima, naglašavajući da „cene divljaju“ u situaciji kada povećanje plata zapravo ne dolazi do izražaja.
Ove akcije su izazvale različite reakcije među potrošačima. Dok jedni podržavaju bojkot kao legitiman način postizanja promena, drugi su skeptični u pogledu njegove efikasnosti. Mnogi se pitaju kako će trgovinski lanci reagovati na gubitak prometa i da li će to dovesti do stvarnog smanjenja cena.
Osim toga, rasprava o cijenama namirnica otvara širu debatu o ekonomskim uslovima i poslovnim praksama u Crnoj Gori. Stručnjaci ukazuju na potrebu za boljim regulativama koje će osigurati pravedniji pristup tržištu i zaštititi potrošače od prekomernog povećanja cena.
Takođe, neki trgovinski lanci su već najavili preispitivanje svojih cena, ali nije jasno koliko će to biti efikasno u praksi. Bilo kako bilo, situacija sa visokim cenama i nezadovoljstvo potrošača postali su temi od nacionalnog značaja.
Pored ekonomskih aspekata, ova situacija takođe osvetljava socijalne tenzije u društvu. Mnogi građani izražavaju osećaj nemoći pred konstantnim porastom troškova, što ih dovodi u situaciju da moraju da biraju između osnovnih potrebština ili uživanja u drugim životnim zadovoljstvima.
U zaključku, visoke cene namirnica predstavljaju gorući problem u Crnoj Gori, a odgovornost leži i na traderima i na vladinim institucijama da pronađu rešenja koja će olakšati život potrošačima. Građanske akcije poput bojkota mogu predstavljati prvi korak u borbi za pravednije tržište, ali će sâme po sebi zahtevati snažnu mobilizaciju i dugoročnu posvećenost da bi se postigli značajni rezultati.
