Ptica dodo je dugo bila simbol izumiranja životinjskih vrsta na našoj planeti, ali kompanija „Colossal Biosciences“ planira njeno vraćanje u prirodno stanište, ostrvo Mauricijus. Ova kompanija iz Teksasa je nedavno saopštila da je prvi put uspela da uzgoji primordijalne germinativne ćelije golubova, koje su prekursori spermatozoida i jajnih ćelija. Ovaj korak su nazvali „ključnim“ u projektu vraćanja dodo ptica, koje su zapravo vrsta golubova.
„Colossal“ je takođe poznat po planovima da ‘oživi’ vunaste mamute i pokušava da uveze genetički modifikovane kokoške kao surogate za dodo ptice. Primordijalne germinativne ćelije Nicobar golubova, najbližih živih rođaka dodo ptica, biće ubrizgane u kokoške kako bi se dobile nove dodo ptice.
Ben Lam, izvršni direktor kompanije, procenjuje da bi dodo ptice mogle ponovo da se naseljavaju u prirodi za pet do sedam godina, ali ni 20 godina nije daleko. „Naš cilj je proizvesti dovoljno dodo ptica sa genetskom raznolikošću kako bi mogle da opstanu u divljini“, rekao je Lam. Kompanija radi sa organizacijama za zaštitu divljih životinja na pronalaženju sigurnih mesta bez pacova na Mauricijusu, gde bi ove ptice mogle slobodno da žive.
Dodo ptice su nekada nastanjivale šume Mauricijusa, ali su izumrle zbog lova i gubitka staništa. Ova ptica, koja se hranila voćem, nije imala prirodne predatore sve dok ljudi nisu počeli da je love i uvode invazivne vrste. Poslednji primerak dodo ptice, prema holandskom moreplovcu, viđen je 1662. godine.
Dodo je postao simbol izumiranja, a „Colossal“ veruje da njihovi napori mogu promeniti taj narativ. Metode zasnovane na CRISPR tehnologiji genetskog uređivanja predstavljaju novi pristup ovakvim projektima. Bet Šapiro, naučna direktorka kompanije, napominje da su radili na genetskoj modifikaciji ptica više od godinu dana, što je složen proces u poređenju sa sličnim eksperimentima kod sisavaca.
Međutim, neki stručnjaci su skeptični prema definisanju tih genetski izmenjenih vrsta i njihovim ulogama u degradiranim ekosistemima. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog, ukazuje na izazove s kojima se kompanija suočava pri pokušaju da stvori dodo ptice. Prema njegovim rečima, teško je znati šta je potrebno da bi se stvorio organizam koji odgovara izumrlom dodo ptici.
Osim genetskom inženjeringu, tvrdnje „Colossal“ su izazvale i kritike. Rič Grenjer, biolog sa Univerziteta u Oksfordu, smatra da bi se ovaj rad mogao smatrati opasnom distrakcijom od stvarnih pretnji za životnu sredinu i biološku raznolikost. On naglašava da su genetski modifikovane životinje u najboljem slučaju simulacija.
Tokom ove debate, „Colossal“ je dobio dodatna sredstva od 120 miliona dolara, a kompanija je sada procenjena na više od 10 milijardi dolara, a među investitorima su poznati ličnosti poput Toma Bradija i Piter Džeksona. Džekson se, pored toga, uključio i u projekt oživljavanja izumrle ptice moe sa Novog Zelanda.
Uprkos kritikama, Lam veruje da su njihovi napori zaslužni za inspiraciju i da predstavlja značajan napredak u genetskom inženjeringu. „Jezovuk je monumentalno dostignuće i to je uistinu testament nauci“, rekao je Lam.
Ovaj projekat, premda ambiciozan i kontroverzan, postavlja važna pitanja o etici, očuvanju vrsta i načinu na koji možemo koristiti nauku da se borimo protiv izumiranja. U vreme kada je oko dva miliona vrsta u opasnosti od izumiranja, uspeh ili neuspeh ovog poduhvata mogao bi značajno uticati na buduće napore u očuvanju biodiverziteta.
