Sajam knjiga, tradicionalno najposećenija kulturna manifestacija u Srbiji, održaće se od 25. oktobra do 1. novembra. Ova godina donosi posebne kontroverze, pošto se datum održavanja poklapa sa godišnjicom tragedije u Novom Sadu, što je izazvalo polemiku među izdavačima. Neki od njih su najavili povlačenje s manifestacije, smatrajući da bi učešće u ovom događaju u tim okolnostima bilo neprimjereno.
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Clio“, izjavio je da su izdavači pokušali da uspostave dijalog s upravom Beogradskog sajma, ali da je to bio neuspešan pokušaj. Kako navodi, izdavačke kuće su imale dva glavna zahteva: da se izbegne 1. novembar kao poslednji dan sajma i da se smanji trošak zakupa prostora za 30 procenata. Hamović je potvrdio da „Clio“ ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga, a s njim su se povukli i izdavači kao što su Arhipelag, Geopoetika i Makart.
Pisac i kolumnista Muharem Bazdulj ukazuje na potencijalne dugoročne posljedice takve situacije za kulturu u Srbiji. On ističe da su ovi izdavači ključni akteri na Sajmu, te da bez njih manifestacija gubi značaj. Upravni faktor je, po njemu, promašen, i ukoliko se stvari ne promene, godina 2025. bi mogla biti teška za kulturnu scenu Srbije.
Organizatori su ranije najavili da je datum održavanja sajma odlučen još u aprilu, uz nadu da će manifestacija privući rekordnu posetu. 68. Sajam knjiga održava se pod sloganom „Tvoja nova priča“ u različitim halama Beogradskog sajma, a Kipar je zemlja počasni gost ovogodišnjeg događaja. Očekuje se učešće više od 400 izlagača iz Srbije, Kipra, kao i drugih zemalja poput Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Grčke, Nemačke, Belorusije, Rusije, Irana, Gruzije, Maroka i Tunisa.
Među gostima Sajma biće poznati autori, uključujući Vesnu Goldsvorti iz Velike Britanije, holandsko-britanskog autora Alija Fenika i Škotkinju Dženi Kolgan. Ove ličnosti donose međunarodnu dimenziju manifestaciji i obogaćuju njenu kulturnu raznovrsnost.
Sajam će se takođe odati počast jubilejima značajnih književnih figura. Program „Čarobna šuma“ posvećen je 110. godišnjici rođenja Branka Ćopića, dok je „Pevam danju, pevam noću“ posvećen poeziji Branka Radičevića u povodu 200 godina njegovog rođenja. Pored toga, program nazvan „Mostovi reči“ obeležava pola veka od smrti nobelovca Ive Andrića. „Granica stvaralaštva“ će postaviti važna pitanja o ljudskoj i mašinskoj kreativnosti.
S obzirom na sve ove događaje i polemike, ovogodišnji Sajam knjiga donosi mnogo izazova, ali i prilika za promoviranje kulture i književnosti. Ova manifestacija, kao platforma za dijalog i razmenu ideja, može potencijalno pomoći u izgradnji jače i otpornije kulturne zajednice u Srbiji, ukoliko se izdavači uspešno dogovore s organizacijama i upravom.
U svetu gde su kultura i umetnost često zapostavljene, događaji poput Sajma knjiga predstavljaju ne samo priliku za prodaju i promociju knjiga, već i važan korak ka očuvanju kulturnog identiteta. Uprkos poteškoćama, mnogi se nadaju da će Sajam privući posetioce iz svih delova Srbije i šire, negujući ljubav prema knjigama i kulturi. Ovo je ekskluzivna prilika za sve ljubitelje knjiga da se sastanu, razmene ideje, i osnaže kulturnu scenu koja se suočava s izazovima.
