Ćilibar koji se nalazi na morskom dnu mogao bi sadržati tragove drevnog cunamija od pre 115 miliona godina. Formacije u ovoj fosilizovanoj smoli ukazuju na masivne talase koji su usisali šume u more, što je tema istraživanja objavljenog u časopisu „Scientific Reports“. Ploča smeđe-sivog kamena u kamenolomima u severnom Japanu prekrivena je slojem zlatnog ćilibara, a istraživači sugeriraju da je fosilizovana smola drveća rezultat razornog cunamija.
Ovi sedimenti otkriveni su u kamenolomima na severnom japanskom ostrvu Hokaido, koji su nekada bili smešteni na dnu Tihog okeana. Analize su pokazale da su talasasti obrasci u ćilibaru starom 115 miliona godina ukazivali na to da je nekada cunami poplavio savremeni severni Japan. Geolog Aja Kubota iz Nacionalnog instituta za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju ističe da je ovo nalazište donelo neočekivano otkriće.
Kubota je objasnila da su pronađeni neobični oblici ćilibara, poznati kao „strukture plamena“. Ove strukture, prema Keri Garison-Lejni, geologu i istraživaču iz Sijetla, formiraju se kada se materijal različitih gustina taloži vertikalno. Analize vizuelnim i ultraljubičastim svetlom otkrile su neobično ispreplitanje ćilibara i peščara, sugerirajući da je smola bila mekana kada je taložena na morskom dnu.
Učesnici studije navode da smola drveća stvara čvrste forme na kopnu, a da bi se na moru stvrdnula, nešto je moralo brzo transportovati ovu svežu smolu do dubljeg mora. Ova osnova, uz otkriće fosilizovanih biljnih ostataka i drveća dužine preko jednog metra, navela je istraživače da zaključe da su videli posledice nekoliko drevnih cunamija, gde je svaki taložio sloj drveta bogatog smolom na morskom dnu.
Jedan od ključnih uvida istraživača jeste taj da su analizirani sedimenti isključili manji događaj poput poplave, jer nisu pokazivali tipični potpis poplave s većim česticama na vrhu manjih. Garison-Lejni je istaknula da, iako su potrebni dodatni dokazi, ćilibar može postati važan indikator drevnih cunamija. Mega talasi mogu da utiču na velika područja, pa je važno ispitati šire naslage ćilibara kako bi se to bolje razjasnilo.
Međutim, postoji skeptičnost u vezi sa idejom da bi smola drveća ostala mekana kada bi bila izložena hladnim vodama dubokog okeana. Cunamiji su poznati po svojoj razornosti i zastrašujućim prirodnim svojstvima, a fizikalne štete koje nanešu često ostavljaju malo tragova. Oskudni zapisi o cunamijima iz drevnih geoloških epoha čine ga pitanjem koje se teško ispituje.
Zbog svoje izdržljivosti, ćilibar može da predstavlja značajan izvor informacija o životu u nekim prošlim epohama. Istraživači smatraju da bi dalja istraživanja mogla otkriti više o putevima smole i njenim interakcijama s okruženjem, otvarajući vrata za nova saznanja o istoriji planete. Dodatna analiza većih prostora ovih naslaga mogla bi pružiti više informacija o uticaju cunamija iz prošlosti na morski ekosistem.
Osim što može pružiti svetlost na drevne događaje, istraživanje ćilibara takođe može doprineti boljem razumevanju današnjih klimatskih promena i kako će one uticati na obalu u budućnosti. Ova otkrića postavljaju temelje za dalja proučavanja i ilustriraju kompleksnost interakcija između kopnenih i morskih ekosistema tokom milion godina evolucije.
