Ekipe Hitne pomoći su ove godine imale značajan broj intervencija, ukupno 110, od čega se 27 intervencija desilo na javnim mestima. Najčešći razlozi poziva bili su hronične bolesti, koje su išle ruku pod ruku sa potrebom za hitnom medicinskom pomoći. Ovi podaci ukazuju na to da je javno zdravlje i dalje prioritet, posebno u smislu adekvatne reakcije na medicinske hitnosti.
U merama prevencije u saobraćaju, važno je znati kako se ponašati nakon saobraćajne nesreće. Prvo, vozač je dužan da isključi motor svog vozila. To je ključno za smanjenje rizika od požara ili eksplozije. Nakon toga, potrebno je uključiti sve pokazivače pravca, kako bi ostali vozači bili obavešteni o opasnosti na putu.
Pre napuštanja vozila, vozači treba da obuku svetloodbojni prsluk, koji bi u idealnim uslovima trebao biti lako dostupan. Ova mera ne samo da povećava vidljivost vozača, već i doprinosi opštoj bezbednosti na javnim mestima, posebno u uslovima slabe vidljivosti ili noću.
Nakon nesreće, obavezno je postaviti sigurnosni trougao na odgovarajućem rastojanju od mesta incidenta. Na otvorenom putu, to treba biti najmanje 50 metara, dok u naseljenim mestima razdaljina može biti manja, oko 10 metara. Na autoputu, razdaljina može biti i veća, u zavisnosti od ograničenja brzine.
Važno je napomenuti da vozači moraju upozoriti i druge prisutne na mestu nesreće da se udalje sa kolovoza. Time se očuvaju tragovi za policiju i smanjuje rizik od mogućih sekundarnih nesreća. U slučaju nepoštovanja ove obaveze, može doći do dodatnih povreda i problema na putu.
Kada se obezbedi mesto nesreće, pristupa se spasavanju povređenih osoba. Veoma je važno naglasiti da povređene osobe ne smeju biti pomerane bez stručnog nadzora, jer to može dovesti do pogoršanja njihovih povreda. Hitna pomoć treba da bude pozvana što pre, a vozači i drugi učesnici u nesreći su obavezni da obaveste policiju i ostanu na mestu nesreće do njihovog dolaska.
Ukoliko je vozaču neophodna hitna medicinska pomoć ili ako je potrebno prevesti povređenu osobu do najbliže zdravstvene ustanove, on može napustiti mesto nesreće, ali je važno da se što pre vrati. Ove smernice su ključne za obezbeđivanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju i sprečavanje daljih nezgoda.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je hitna pomoć i pravilan postupi u saobraćajnim nesrećama od esencijalne važnosti za smanjenje posledica povreda i zaštitu zdravlja građana. U budućnosti, potrebno je raditi na jačanju svesti o važnosti hitne medicinske pomoći i pravilnom postupku nakon nesreće.
Svaka intervencija Hitne pomoći je prilika za učenje i poboljšanje, kako za timove, tako i za vozače. Edukacija o pravilnom ponašanju u slučaju nesreće može značajno smanjiti negativne posledice i povećati sigurnost na putevima. I dalje, usmeravanje pažnje na hronične bolesti i njihovu urgentnu medicinsku pomoć ostaje u fokusu.
Učenja iz svake intervencije mogu pomoći ne samo zdravstvenim timovima, već i vozačima da bolje razumeju kako da reaguju u kritičnim situacijama. Kroz ovakve inicijative, cilj je stvaranje sigurnijeg okruženja za sve učesnike u saobraćaju, kao i očuvanje zdravlja pojedinaca u hitnim situacijama.
