Nažalost, 14. jula 2023. godine, preminuo je Čedomir Petrović, sin čuvenog glumca Miodraga Petrovića, poznatijeg kao Čkalja. U trenutku smrti, imao je 76 godina. Ovaj tužni događaj potresao je mnoge, prepoznajući Čedomira ne samo kao talentovanog umetnika, već i kao osobu koja je nosila težak teret nasleđa svog oca.
Čedomirova ćerka Jovana, takođe glumica, oglasila se povodom gubitka, napominjući da je njen otac kremiran, što je bila njegova poslednja želja. Želeo je da se to desi u miru, bez velike pompe, kako bi se sve privedlo kraju u tišini.
Iako je Čedomir bio poznat kao talentovan glumac i režiser, poslednjih dvadeset godina svog života nije se aktivno bavio ovim profesijama. Umesto toga, posvetio se pisanju knjiga i kolumni. Njegova ljubav prema pozorištu nikada nije iščezla, iako je odabrao drugačiji put. Često je isticao kako su on i njegova ćerka trpeli zbog iskrenosti svog oca, koji je bio poznat po direktnom izražavanju i otvorenim kritikama.
U jednom intervjuu za „Blic“, Čedomir je komentarisao zaborav koji je njegov otac doživeo pred smrt. Njegove reči oslikavaju mučnu istinu o umetnicima koji su smatrani „neprilagođenima“ za moderno društvo. „Zaboravljaju i žive, ne samo oni koji više nisu tu. Nije se on sviđao nekima koji treba da ga se sete. On se sviđao narodu. A ovima je govorio u lice istinu. Ne vole svi da čuju istinu,“ kazao je Čedomir, pokazujući da i dalje oseća duboku povezanost sa nasleđem svog oca, dok se suočava sa sopstvenim izazovima u industriji zabave.
Čedomir i Jovana su često govorili o svojoj poziciji u umetničkom svetu. „Trpimo, niko nas ne zove u pozorište, na film, na televiziju. Sva vrata su nam zatvorena kao londonska banka,“ govorio je Čedomir. Njegova ćerka Jovana je, prema njegovim rečima, takođe bila odlična glumica, ali je bila zapostavljena zbog promena u pozorišnoj i filmskoj industriji.
U razgovoru je istakao da su mladi glumci i „poluglumci-polutajkuni“ preuzeli scenu, dok su pravi umetnici ostavljeni po strani. Čedomir je bio ponosan na nasleđe svog oca Čkalje, koji je bio simbol snage, smeha i istine. Njegovo otvoreno izražavanje o problemima u savremenom pozorištu i medijima govori o stradalničkom putu porodice Petrović.
Čedomir se suočavao sa osećajem izolacije u kreativnoj zajednici, a to je demantovao činjenicom da su umetnici, koji su iskreni i direktni, često zanemareni. Njegove reči oslikavaju stanje mnogih umetnika koji se bore da pronađu svoje mesto u svetu koji često favorizuje komercijalizam over umetničke vrednosti.
U svom životu, Čedomir Petrović je bio više od samog sina čuvenog oca; bio je umetnik koji se borio za svoje mesto u svetu. Njegova odluka da se povuče iz aktivnog rada u pozorištu uz izvesnu dozu nostalgije otkriva duboku povezanost sa pozorištem i umetnošću koju je nosio u sebi. Njegovi poslednji dani proveli su se u pisanju, razmišljanju i prelasku iz jednog umetničkog formata u drugi, ostavljajući za sobom bogato nasleđe kao pisac i mislilac.
Čedomirova smrt je izgubila jedan od poslednjih glasova koji su se nalazili na raskršću umetnosti i svakodnevice, ali njegov rad će sigurno ostati živeo kroz dela koja je ostavio iza sebe. Njegov život predstavlja podsećanje na to koliko umetnost može biti snažna, ali isto tako i koliko je ponekad teško biti umetnik u svetu koji često zaboravlja one koji su zaslužni za njegovu dušu.
