Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović izneo je ozbiljne zabrinutosti o prekomernim maržama velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, koje su se, kako tvrdi, duplirale tokom poslednjih godina. U razgovoru sa Tanjugom, Rabrenović je naglasio da je to neprihvatljivo, s obzirom na to da su slični proizvodi znatno jeftiniji u zemljama u okruženju i u Evropskoj uniji.
On je pohvalio sve državne mere koje podržavaju potrošače, ali je istakao da mora postojati granica održivosti privrede. Rabrenović je podvukao da postoji očekivani otpor velikih trgovinskih lanaca prema državnim regulativama. „Ovo je test za našu državu da vidimo da li će institucije uspeti da se suprotstave snažnim maloprodajnim lanacima i njihovim lobistima“, dodao je.
Pored toga, Rabrenović je izrazio nadu da će se zakonodavne promene u vezi sa Zakonom o trgovini preispitati, i aktivno primeniti Zakon o prekršajima na onima koji se bave monopolističkim ponašanjem. On je dodatno naglasio značaj primene zakona u praksi, što uključuje i rad Komisije za zaštitu konkurencije.
„Komisija bi trebala da pokaže svoja zapažanja i mere koje planira da preduzme nakon skoro godinu dana, kako bi dokazala da li podržava politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili ima svoju sopstvenu strategiju“, izjavio je Rabrenović.
Za potrošače bi bilo korisno da na internetu budu dostupne uporedne informacije o cijenama u trgovinskim lancima, što bi omogućilo transparentnost i bolju osnovu za decision-making. Rabrenović ističe da su apetiti trgovinskih lanaca ekstremno porasli, a jeftiniji proizvodi iz susednih zemalja pokazuju nejednakost na tržištu.
On smatra da je od vitalnog značaja da se Evropska komisija uključi u regulisanje cena kako bi se sprečile kvazimonopolske cene na domaćem tržištu. „Postoji prostor i za evropski nadzor, naročito kad su u pitanju slovenački i belgijski lanci, koji bi trebali da igraju fer igru“, rekao je.
Tokom poslednjih deset godina, država je pokušavala da reši probleme iz prošlosti, uključujući i poteškoće izazvane pandemijom COVID-19. Rabrenović smatra da postoji potencijal za ponudu povoljnijih kredita, uzimajući u obzir kamatne stope na tržištu Evrope.
„Postoji očigledan prostor za banke da nude povoljnije uslove financiranja, naročito za osjetljive društvene grupe“, zaključio je Rabrenović, ističući potrebu za povećanjem socijalne odgovornosti banaka u trenutnim ekonomskim okolnostima.
Sve u svemu, Rabrenovićove tvrdnje ukazuju na rastući problem marži i cena na domaćem tržištu, kao i potrebu za efikasnijim regulativnim merama koje bi zaštitile potrošače. Njegov zahtev za transparentnošću i odgovornošću u finansijskom sektoru govori o trenutnim izazovima s kojima se suočava srpska ekonomija. Čini se da su promene potrebne kako bi se uspostavila ravnoteža između profita trgovinskih lanaca i interesa potrošača.
U narednom periodu, ovi problemi će zahtevati dodatnu pažnju institucija i jasne akcije kako bi se postigla održiva ekonomska sredina koja može da odgovori potrebama svih građana.
