Cena prirodnog gasa za domaćinstva u Srbiji, prema paritetu kupovne moći, bila je među najnižim u Evropi u drugoj polovini 2024. godine. Ovo poređenje uzima u obzir devizne kurseve i razlike u prihodima građana. Osim toga, Srbija se može pohvaliti relativno jeftinom električnom energijom, gde je prosečna cena za 100 kWh iznosila 18,16 evra, prema podacima Eurostata koje prenosi Bloomberg Adria.
Eurostat je nedavno objavio svoje redovno polugodišnje poređenje cena električne energije i gasa za članice EU, ali i za neke evropske zemlje. Podaci pokazuju da su se cene električne energije stabilizovale u poslednje dve godine, dok je cena gasa blago porasla u drugoj polovini 2024. godine, nakon tri uzastopne polugodišnje opadanja.
I pored zadržavanja stabilnosti, cene gasa i električne energije su i dalje znatno više nego pre inflatornih pritisaka uzrokovanih pandemijom COVID-19 i ruskom invazijom na Ukrajinu. Na primer, prosečna cena električne energije za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2024. iznosila je 28,49 evra za 100 kWh, dok je četiri godine ranije ta suma bila 21,49 evra, što znači da je cena porasla za trećinu. Cena gasa porasla je za više od 70 odsto u istom periodu.
Uzimajući u obzir razlike u prihodima po glavi stanovnika, struja je najskuplja u Češkoj, gde su domaćinstva plaćala 41 evro za 100 kWh za godišnju potrošnju između 2,5 i 5 hiljada kWh. Kipar i Nemačka takođe su imali visoke cene, sa 35,70 i 35,23 evra. U Hrvatskoj je prosečna cena iznosila 21,71 evro, što je među najvišim cenama u Evropi. U Sloveniji je cena struje bila 23,29 evra, dok su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija imale znatno niže cene, koje su se kretale između 16,49 i 18,16 evra.
Island se ističe kao zemlja sa najjeftinijom strujom u Evropi, uz cenu od 12,20 evra za 100 kWh u drugoj polovini 2024. godine, zahvaljujući korišćenju geotermalnih izvora za proizvodnju energije.
Srbija nije imala problema sa snabdevanjem gasom, koji se većinom dobija iz Rusije, dok deo dolazi iz Azerbejdžana. Snabdevanje se obezbeđuje preko Balkanskog toka, a u toku su pregovori o produženju ugovora sa Rusijom. Očekuje se da će novi ugovor biti potpisan na najmanje tri godine, a Srbija bi mogla imati garantovane isporuke gasa u iznosu od 2,5 milijardi kubnih metara godišnje.
Podsetimo, Srbija je potpisala trogodišnji ugovor sa Rusijom u maju 2022. godine. Prema ovom ugovoru, cena gasa za Srbiju iznosila je između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara, dok je cena na TTF berzi u trenutku potpisivanja bila više od 1.000 dolara.
Hrvatska se takođe našla među zemljama sa niskim cenama gasa. U Mađarskoj je cena bila 4,72 evra, dok je u Luksemburgu iznosila 5,57 evra, a u Hrvatskoj 6,67 evra. Sa druge strane, Severna Makedonija imala je najskuplji gas, čija je cena bila 20,53 evra za istu količinu.
Eurostat je takođe objavio podatke o cenama energije za industrijske potrošače. Srpske kompanije koje godišnje troše između 500 i 2.000 megavat-sati morale su u proseku plaćati 26,11 evra za svakih 100 kWh, što je među višim cenama u Evropi. Hrvatske kompanije, zajedno sa onima u Mađarskoj, platili su najskuplju struju u Evropi, dok su industrijski potrošači iz Finske i Švedske imali najniže troškove.
Kada je u pitanju prirodni gas, srpske kompanije plaćale su 9,13 evra, dok su hrvatski industrijalci takođe bili iznad evropskog proseka. U drugoj polovini 2024. godine, prosečna cena gasa u EU iznosila je 7,08 evra, dok su švedski industrijski potrošači plaćali najskuplji gas.
