Analiza Ekonomskog instituta pokazala je značajan porast kupoprodajnih cena stanova u Hrvatskoj tokom prošle godine. Naime, u 22 od 23 velika grada za koja su dostupni podaci, cene su beležile rast, što ukazuje na trend povećanja vrednosti nekretnina širom zemlje.
Prema navodima analize, najskuplje stanove prošle godine zabeležili su u Splitu, gde je prosečna cena iznosila 3.728 evra po kvadratnom metru. Dubrovnik se nalazi blizu, sa prosečnom cenom od 3.217,35 evra po kvadratnom metru. U Zagrebu, Rijeci, Zadru, Šibeniku i Velikoj Gorici, prosečne prodajne cene kretale su se između 2.000 i 3.000 evra po kvadratnom metru. Na primer, Zagreb beleži cenu od 2.751 evra, dok je Rijeka na nivou od 2.394 evra.
S druge strane, najniža kupoprodajna cena stanova zabeležena je u Vukovaru, sa prosečnom vrednošću od 707 evra po kvadratnom metru, dok su Požega i Čakovec imali cene od 1.000 i 1.069 evra, respektivno. Ostali gradovi su također imali varijacije, pri čemu su prosečne cene stanova kretale od 1.112 evra (Bjelovar) do 1.936 evra (Koprivnica).
Ministarstvo državne imovine izračunalo je na osnovu 935 zahteva mladih građana za povratom poreza na kupovinu prve nekretnine da je prosečna cena kvadratnog metra stana u Hrvatskoj 2.250 evra. U tom kontekstu, najviša zabeležena cena iznosi 5.013 evra i odnosi se na nekretninu iz Splitsko-dalmatinske županije, dok je nekretnina s najnižom cenom, od svega 186 evra po kvadratnom metru, kupljena u Virovitičko-podravskoj županiji.
Kada je reč o najmu stanova, situacija varira. Rijeka, Dubrovnik, Požega i Čakovec su jedini veći gradovi u kojima je zabeležen pad cena najma u odnosu na prethodnu godinu. Čakovec prednjači sa padom od čak 90%, dok Dubrovnik beleži smanjenje cena od 46,5%, a Rijeka 42,5%. Požega je, u međuvremenu, zabeležila pad od 28,2%.
Analiza pod nazivom „Tržište prodaje i najma stanova u velikim gradovima u 2024. godini“ ukazuje da je prosečna cena najma stana u Rijeci iznosila 8,9 evra po kvadratu, što ovu sredinu stavlja među pet gradova s najvišim cenama najma u Hrvatskoj. Zagreb se i dalje ističe kao grad s najvišim prosečnim cenama, gde je cena najma dostigla 11,3 evra po kvadratu. Prosečna cena u Splitu bila je 11 evra, dok su Zadar i Šibenik imali cene od 10,3 evra i 7,7 evra, redom.
Interesantno je da prosečne cene najma u Splitu i Šibeniku nisu se menjale u odnosu na prethodnu godinu, dok su se u Dubrovniku i Rijeci zabeležili znatno niži prosečni troškovi.
Direktorka Ekonomskog instituta, dr Ivana Rašić, navela je da je teško precizno odrediti uzroke ovih promena. „Nakon završetka turističke sezone, deo objekata koji su se koristili za turistički najam vraća se na tržište dugoročnog najma, čime se povećava ponuda i snižavaju cene. Takođe, može se pretpostaviti da uvođenje poreza na nekretnine pozitivno utiče na porast ponude stanova za dugoročni najam. Porez na nekretnine ne plaća se za one koji se iznajmljuju kao dugoročni stanovi“, dodala je Rašić.
Ova analiza predstavlja značajan uvid u trenutno stanje tržišta nekretnina u Hrvatskoj, posebno u svetlu rastućih cena kupoprodaje i promena na tržištu najma. Na osnovu dostavljenih podataka i analize, jasno je da se hrvatsko tržište nekretnina razvija u dinamičnom pravcu, sa značajnim razmerama prilagodbe i mogućim posledicama za buduće investitore i stanare.
