Prodaja povrća na pijacama i marketima u letnjim mesecima je u porastu, sa domaćim plasteničkim i uvoznim proizvodima koji stižu do potrošača. Na Futoškoj pijaci u Novom Sadu, ponuda povrća je izuzetno raznovrsna, obiluje domaćim i stranim vrstama.
Paprike babure i crvene paprike stižu iz uvoza, tačnije iz Grčke i Turske, i mogu se naći po ceni od 400 dinara za kilogram. Paradajza i krastavaca ima i domaćeg i uvoznog porekla. Zelena salata i rotkvice, koje potiču iz domaće plasteničke proizvodnje, dostupne su po ceni od 50 dinara vezu.
Domaći povrtar iz Budisave Save Jandrića ističe da se sezona ovog povrća iz plastenika završava uskoro, ali da će uskoro stići salata sa otvorenih polja. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je u 2022. godini uvezeno oko 170.000 tona povrća iz plastenika i polja, za šta je potrošeno oko 155 miliona evra.
Najviše je uvezeno paradajza, za koji je potrošeno oko 21 milion evra, što je 14 procenata od ukupne vrednosti uvoza. Proizvodnja domaćeg povrća u plastenicima je nedovoljna, a nema zvaničnih podataka o domaćim potrebama za ranim povrćem.
Jedino mladi crni luk nije iz plastenika, već sa otvorenih prostora zbog blage zime. Cena vezanog mladog luka iznosi 50 dinara, a da je gajen u plastenicima, cena bi bila viša. Domaći povrtari su takođe gajili mladi crni luk u plastenicima tokom zime, ali je taj luk već prodan.
Pristigla sadnica krastavaca će biti dostupna za 40 do 45 dana, a većina povrtara će sada početi da rasađuje krastavce i papriku baburu u plastenicima, kako bi ih izneli pred potrošače krajem maja i početkom juna. Domaći paprike, krastavci, paradajz i tikvice su retki zbog nedovoljnog zagrevanja plastenika radi uzgoja rasada.
Kilogram krastavaca na pijacama košta oko 200 dinara, a uvozni krastavci iz Severne Makedonije i Grčke takođe se prodaju na tržištu. Situacija sa domaćom plasteničkom proizvodnjom povrća je izazvala nedostatak domaćih vrsta na tržištu, što je dovelo do povećanja uvoza.
Ovaj trend pokazuje potrebu za većim fokusom na domaću proizvodnju povrća u plastenicima, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza i zadovoljile potrebe potrošača za domaćim proizvodima. Nastavak blage zime omogućio je veću dostupnost mladog crnog luka i drugog povrća sa otvorenih prostora, ali postavlja izazove za proizvođače u plastenicima.
